Женски свет

За домаћице.

од деце, коју дојиље доје, око 30; а од оне, која се вештачким хранама издржавају, око 60! Шта се није измигаљавало и какве се све хране нису до сад справљале за оваку децу, па ипак не помаже; умирање тече и даље истим сразмером, Кад се узме у обзир још, како се тешко добијају добре дојиле и каквих неирилика и мука има човек с дојиљама, онда би млого паметније било, да се пре ради на томе, да жене врше евоју природну и богом одређену дужност, него што се и даље истражују нови млечни сурогати за децу.“ У еомборској срп. вишој девојачкој школи уписало се у сва 4 разреда 88 ученица за ову школ. 1889-90. год. Трговачки течај за женскиње отворио се и ове текуће школ. 1889—90. г. 1. октобра о. г. на будапештанској грађанској девојач. школи у V. варошком оделењу. Примају се ученице, које су довршиле IV. разред више девој. школе с добрим успехом и спремају се ту за годину дана у трговачким рачунима, књиговодству и другим предметима трговачког знања и могу се унотребити иосле у контоарима. Прошле је шк године отночет овај курс и показао се на крају године врло леп усиех. Раденичка школа београдског женског другатва већ је одпочела свој школски течај за ову текућу школ. 1889 90. г. У I. разр. исте школе има уиисано 29 ученица, у 11. разр. 20. у 111. р. 17, а за практику 11 учен. Свега 7/. Бугарске школе у Македонији. „Славјанскија известија“ наводи, да има у Македонији у округу солунском, сјерском и битољском или манаетирском 315 бугарских основ. народ. школа (свака са 4 разреда), са 359 учитеља и 15.495 ученика. Осим тога има 28 женских школа са 44 учитељице и 1565 ученица. Даље 17 средњих школа (4 за девојке) са 1084 ученика и 182 ученице. На овима делају 61 учитеља и 15 учите.љица. У Солуну има две прекрасно удешене гимназије; једна за мушку, друга за женску децу., обе с ианзионатима. Управитељка је женске гимназије Руекиња гђа Кондуаћевка. Сви, који су ову гимназију посетили и који се уиознали с радом њеним, хвале, да се леп успех постизава. F Јапану постоји руека женска духовна школа за 100 девојчица, коју је основала кћи мисионара руског Николе гђица Ефимовна из својих средстава и ногпором грофице Орлов-Давидове. Гђа Амалија Шрупек, задругарка сегендинске задруге, и инџинерка у Сегедину, која је иосредовала у продавању чешког илашна и на коју се тога ради до јако обраћале млоге наше Српкиње, иреместила се из Сегедина у Сашмар (Szatmar, Perenyi utcza sz. 28.) Ko би још имао што иосла или би желео, да наручи платна код ове госнође, нека се изволи обратити на њу у Сатмар иод горњом адресом. Грожђе да се сачува. Узимају се најздрави' ји и најзрелији гроздови. Ако међу бобицама има која трула ил пукнута, та се пажљиво казама исече па се онда слаже у бурад нешто већа од оних за пиво. Но пре свега мора се набавити самљевена брашна од оног дрвета, што се праве запушачи, па се пре свега поспе тиме Дно и онда се ређа таван грожђа, таван тог дрвеног брашна. Гроздове ваља тако иоређати, да један другог не додирује. На тај начин остављено грожђе држи се здраво и Фришко иуну годину дана и кад се извади, ваља га сама огрести или у води промутити па јесги. Да смо што сигурнији у овоме, ваља оставити гроздове за то пгго дуже на чокоту и обрати ио сувом времену. Вересија је млогу кућу упропастила, млогу породицу у материјалну и моралну пронаст сјурвала, те за то се ваља чувати вересије као живе ватре. Обично је онај, који узима на веру, рђав платиша, то знају и они, који ствар дају на веру, па за то увек и прецене ствар, јер знају, да неће скоро доћи до својих новаца, што је у ону ствар уложио, па хоће да се наплате и то са великим интересом ; притом дају такима обично и лошу ствар и вересијачи морају да буду задовољни Осим тога, млоги је вересијач пао тим у дуг, те се никад више није могао извући. Неки се опет муче после зарадом, да се само опросте дуга, те претоваре себе, клону снагом, на се онда из очајања пропију и упронасте кућу и породицу; други се опет пролажу и изгубе свако поштовање и углед. За то не ваља иикад ништа узимати на вересију. Кад имаш новаца, онда и куни. а удеси своју кућу тако, да ниси никад без крајцаре. Коме се једном ослади вересијски занат, тај се тешко повраћа на чист и прав пут, па за то не ваља никад ни почети с вересијом, j'ep вересија је гола шија, каже наша пословица. Лампе за гас (петролеум), које се преко лета нису употреб.љавале, почеће се на ове дуже

313

ЖЕНСКИ СВЕТ.

314