Женски свет

ИСТОРИЈА КРАСТАВАЦА.

»олико се из историчних споменика докучити могло, обрађивали се краставци још пре 3000 година. Стари Египћани, као и данашњи, неговали су краставце у великој мери. Кад је која година у њима омахнула, стари су Египћани роптали баш као и Јевреји (Израиљћани) кад им је под Мојсијем нестало меса. У библији се на више места спомиње ова биљка, а спомињу је и неки стари грчки списатељи. У грчким споменицима наводе се, да су најбољи они краставци, што роде близу Антијохије. Римски списатељ Колумела помиње, да су становници вароши Мендеса у Египту узимали највеће струкове од шумске црне јагоде, пресадили исте на сунчаном месту и с пролећа га потсекли над земљом на 2 —3 палца, па онда у средини струка (у срце) метнули семе од краставаца, све то иокрили ситном добром (одморном) земљом и ђубретом, те су онда преко целе године имали плода од краставаца. Исти списатељ препоручује, да се краставци расплоi>yjy семеном, које је неколико дана стојало у млеку и меду да се кисели, јер ће, вели, тако бити бољи и добиће пријатан укус. Плиниус каже, да су у Италији краставци мали, а у другим земљама велики и као восак жути или црни. Цар римски Тиберије тако је волео краставце, да су морали износити сваки дан на његовом столу. Исти писац вели, да су некувани краставци нездраво јело, јер их стомак не може да свари до другог дана. Напротив каже, да су кувани, са зејти-

ном, сирћетом и медом зачињени, деликатна еалата. Не зна се за извесно, кад су краставци у наше крајеве засађени. У Немачкој су их почели неговати и подизати у доба Великог Карла, али тек у поједнним ба штама. Као поетојбина њихова сматра се да је Тартарија у Азији, али нема за то никаквих поузданих података. Да они гдегод у дивијем стању расту, није још ни један путник потврдио. У енглеској, где се они данас у великој количини сеју и за салату унотребљују, сматрали су их пре две стотине година за отров и славни енглески лекар Абернети прогшсао је тада за краставце овакав рецепт: „Краставац ољушти, исеци, посоли и носпи сирћетом па баци кров прозор.“ У Русији је Краставац у извесно доба године свакидашња храна за богато и си рото, али тамо знају и да обрађују и да удесе за јело ко ретко још гдегод. Русу ратару подај у лето и у јесен комад црна хлеба и краставац па он је задовољае; у то доба године Руси живе скоро од краставаца, а тако је канда и с нашим народом овде. Данас већ нема ни у нас ни имућне ни сироте куће, која се није и за зимницу спремила са краставцима; сад је то прва брига сваке домаћице, јер за тшсео краставац сваки се радије прихваћа него за ма коју другу салату; а осим тога употребљује се крас/гавац и за умокац (сое) па у неких и за вариво, јер је и укусно и здраво јело. — н.

По немачком

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

Младим матерама. Др. медицине Штајдел пише у својим ирилозгша за иауку здравља овако: „Ми смо са нашим модерним образовањем доспели сретно до г гле ; да велика већина наших жена нису више у стању да вршс своју

најслађу материнску дужност : да саме доје сво■ ју децу: Какав знатан уплив има та неприродна нојава на морталитет (поморство) наше деце, види се из тачних статистичних података, који су у овом погледу вођени. Од 100 деце ; коју саме матере доје, умиру прве године око 20;

311

ЖЕНСКИ СВЕТ.

312