Женски свет
ИСКРЕ И ОДСЕВИ.
(ИЗ РАЗНИХ СТРАНИХ ПЕСНИКА.)
f Р и .) а хвала и ласкање f" За те ништ’ не вреди Ни на лаж и клевету му Никад се не једи. * Боље живет’ без признања Ни виђен ни знан, А поред тог праве славе Бити заслужан, Нег’ без труда и заслуге Кад кога свет хвали ; Те ј’ нред њиме важан, велик А пред собом мали. ❖ Ко о другом чује зло Нек’ не шири даље то ! Јер људска се срећа без муке обара, Ал’ се врло тешко и крваво ствара. * Који гњевно стану рушит’ Рђе какве, гадне злине,
Ти имају ту заслугу Као да и добро чине. * Добро ј’ дело 'врло далеко од злога li’o рај божји светли од накла црнога, Ал’ чим се без мере к т о на добро нада Те иретера дакле. • одмах у зло нада * Ко је глупак и будала Тај не поста мудар лако, Јер године старост дају, Али намет, то никако! * Био данак бели Или ноћна тама Ничега се тако не бој Као себе сама. * Тек рад крепи, тек рад диже, Тек он пружа права миља, Он циљ даје бар часима Кад већ живот нема циља.
Љубомир Лотић.
ИЗРЕКЕ И ДЕЛА НЕМАЧКИХ КРУНИСАНИХ ГЛАВА О УМЕРЕНОСТИ.
Фридрих Велики , краљ пруски говораше: „Ја бих желео, да та отровна и гадна ствар (ракија) и не постоји и да се не пије!“ -Краљ Фридрих Вилхелм III.: „Ја ћу задругама умерености давати највеће заштите и потпоре!“ Ераљ Фридрих Вилхелм IV.: „Ја би сматрао за највеће благо моје владавине. кад би успео, да се приход од ракијске потрошарине сведе на нулу!“ Цар Вилхелм I. је укинуо у војсци давање ракије, па је у место тога наредио, да се даје каФа. Ераљ саски Јован потврдио је још као принц 1832. г. нравила тада основаног једног друштва умерености. Ераљ шведски Оскар изјавио је једном приликом ово : „Ја би најлепши украс моје круне радо жртвовао, кад би могао ослободити моју отаџбину од ракије !“ Садашња гиведска краљевска иородица иде јавно својим добрим примерам, уздржљивости и умерености, рад бољитка својих поданика.
Ењегиња Лавлииа од Лиие-Детмолда казала је сиромашнијем делу свога народа још 1802. г. ове важне речи: „Заиста, сви покушаји око бољитка народног не могу користити све донде докле год луда вода (ракија) уништава земље и државе, скоро је излишно дизати домове у славу божију и заводе за васпитање и обмањујемо себе, ако мислимо, да ћемо проширити религиозност, човечност, унапредити здравлш и срећу у држави док ракија у њој влада, јер ракија је корен сваком друштвеном и моралном злу и основа здравственом и привредном назатку. Је ли могуће, да ми то без зебње знамо ? Је ли могуће, да ми извор сиротиње, болести и сваког норока равнодушно посматрати можемо? Већ из урођене човечности устаће сваки против убијства и диће руку своју против сваког оног, који би се усудио, да одузима и трује живот свога садруга. А шта је поједини тровач и убица према хиљадама боца ракије, што сваке године уништују и трују небројено живота!“
309
ЖЕНСКИ СВЕТ.
310