Женски свет

остаје доста неизображен, јер отац даје за све новац али за учитеља каковог не. Пијанство се почело ширитп но свима

сталежима, што ружи и обара сваки морал, ■који је до сада имао јаког корена бар у језгри народној.

БУКВИЦЕ ЗА МУЖА И ЖЕНУ.

(ИЗ БЕЛЕЖАКА ПОКОЈ. ДРА "Ђ. НАТОШЕВИЋА.)

0 свађи и еношљивости. Ако је и код најпростијих ружно, да свађом и виком добије од другог оно, што би се у миру н љубави могло добити; онда је то код отменог мужа и жене најгрђа срамота, кад неће у љибави једно од друго да траже што требају. Благост је снага женина, она увек благошћу одржи победу. Благост је женино оружје, нонуштање бар, ако не љубав, њезина снага. Јогунством и пакошћу увек изгуби; благошћу и иоиуштањем увек добије. Беснилом никад, а умиљатошћу увек ће добити. Болем свом угађати него туђину. - Где се мрзост сеје, љубав не ниче. Где се двоје посвађају, ту је за цело оно, које пре ућути од бољег рода. Талмуд. Добра жена добар муж. Деси се и код оног мужа и жене, који живе у најлепшој слози, да нису увек једног мњења и једне жеље; па да би то вепрестанце и узгастоице бивало, опет се паметан човек неће никад тако заборавити, да се због таких маленкости са женом носвађа и омрзне. И кад све жице можда попуцају и никако није у стању да је обавести, нека му је последња освета, да ју сажаљева, место да ју л>уби и милује. Женина је снага благост њезина. Што тиха не савлада, бесна никада неће. Бесна снага је дата мужу (човеку), а женина је снага благост и тихост, њом све надвлада, где год се укаже. Женска ваља да је што чешће на огледалу, да се тако одучи бити намрго ђена, срдита, прљава, чупава, а научи бити мила, весела, чиста, очешљана, урешена. Кад год се жена расрди, ваља да се погледа на огледало, иа ће се за цело чувати од срдње. јер ће сама видети како је онда ружна.

Женској је природом одређено, да се мушком доиадне, да га задобије и има за то више својстава душевних и телесних, међу којима је и тежња да се кити. Али људи се служе средством док не иолуче с њим, што су тражили, али жене иродужују и даље своје тежње и навике, па која је добила мужа ваља иосле да се кити онако како муж воли; ако чини иро тив његове воље, није паметна, јер она онда волије хаљине него мужа и његово срце; ил унраво, не воли ни хаљине, него , хоће и другима да се допадне и да их задобије, а то је већ грешна и неморална тежња. Жена, која свог мужа вређа, себе вређа, која мужа нонижује, себе нонижује. Жена треба увек да има на уму, да не ваља мужа озловољена да пушта од куће, јер може тада да учини најгора недела и да навуче кући и њој највеће срамоге и нрезрења, Жена млада нека се чува од прве омразе, јер ова довлачи после и друге. Има часова, кад је муж зле воље тако, да не мари ни да говори ни да слуша. Најмилије ствари, што га други пут највећма раздрагају, тада су му досадне, отужне. Чувај се у таком часу, да му не досађујеш које чим, јер таки један час може да сахраии лгубав за увек. Један раздор у кући повуче их десет за собом. Неслога и раздор затре породице, упронасти народе и царевине. Кад год се муж и жена сваде, ни када није кривица на једноме, него увек на обојима, ал већа на паметнијему. Љубављу ћеш целим светом завладати. Љубав између мужа и жене, то је рај на земљи, а мржња је пакао. Људи се л>убе, а пси се кољу. Љубите се, то је највеће благо и највећа срећа овога света.

297

ЖЕНСКИ СВЕТ.

298