Женски свет

Зарад здравља.

има нримера, да се од тога ноболела сва домаћа чељад. За то је боље и нробитачније гаманити ову гад спраиама, мачкама и псима. Мишеви пољски да не једу зрно, преноручујс се, да се житно семе покваси сииритом од кан Фора. Држање кан Фора у чекмежета и на друга места сачува ствари од мишева, па како је сад још доба да се сеје жито, добро би било, да наши економи окушају и ово средство против мишева. Хлеб. Хвале као најбољи, најјевтинији а уједно и најздравији онај хлеб од чистог прекрупљеног жита. Жито се не мора баш прекруиити; неки га само иснеру из две ил три воде, иа га онда оставе дан и ноћ да стоји у води, док на зриу не пукне љуска ; за тим се зрна изгњече и тесто направи. Из тако добивеног теста месс се одмах мали хлебчићи и пеку у пећи, само ваља назити, да се пеку из тија. Тесто за овај хлеб не ваља тврдо умесити, него тек да се не разиђе, кад се у хлеичиће меси. На овакав хлебац неће се моћи свако лако навикнути, за то се препоручује, да се испрва помало једе овог хлеба док се полако човек не навикне на њ. Људи, који се хране само биљном храном (вегетаријанци) троше само овакав хлеб и често месе овај хлеб с млеком, или помешају у њега сува грожђа, сувих трешања, вишања, јабука, крушака, шљива u т. д па га једу у место колача. Овакав се хлеб ирави без квасца и без соли, али лекари ирепоручују, да се меће по мало соли бар док се човек не навикне на неслан хлеб. Ово препоручују особито за слабе стомаке и за старије људе. Воће и зеље промрвло да повратиш : Стави га у хладну воду, где има снега ил леда иомешано, нека постоји ту неколико сати; извади га ил воду просии, а воће или зеље остави на сувом и топлом месту да се исуши, но пре тога убриши воће сувом крпом, иа онда остави на таком месту, где се неће више мрзнути. Зеље за зиму да оставиш : Очисти га леио, послажи на даску и стави у топлу пећ да се осуши, на онда послажи у лонце, иовсжи их криом и остави на сувом месту. Зеље да дуго одржиш : Узми здраво и чисго буре иа посии доле обичне соли и онда слажи таван зсља, таван соли све до горе затвори и остави. Тако се одржи дуго и не труне; али га ваља пре сваког кувања ирелити кључалом водом.

Диспепсија. Тако се зове болест, кад стомак не може добро да вари, а та болест обузима све више маха, особито код госноде, која у изобиљу живе. Енглески шнецијалан лекар за те болести Др. Хал вели, да та болест долази обичво од брзог, честог и многог јела. Онај одвећ кратки одмор од једног до другог јела понајчешће навлачи ову болест. Да људи бар 5 сати не узму ништа од једног до другог јела, ова би болест врло ретка била; те иоводом тим ноставља овај лекар овака правила, којима ће се ова болест или сасвим избећи или у млого случајева излечити: „1. Једи само 3 пут дневно; 2. Ни мрву између тога; 3. Уиотреби најмање по сата за јело; 4. Исецкај месо у што ситније делове и добро ижваћи свако јело; 5. Не једи ннкад толико, да иосле јела осећаш и најмањи притисак; 6. После јела не ради ни умно ни телесно бар ио часа.“ Живо месо. Млоги је свет уобичајио, да једе живо (некувано и непечено) месо. То се не можс увек осуђивати, јер је живо месо сварљивије од куваног и печеног и оно се од самих лекара често пронисује зл слабе стомаке; ал то можс да буде и од штетних последица ио здравлш човеково, јер се науком доказало, да се живим месом могу навући разне болести. Већ одавно се зна, да се свињским живим месом могу добити тако зване трихине (ситне животињице) и тракавице (дугачке утробне глисте), а пре неколико година држао је предавање члан иариске академије наука Др. Тосенг и примерима доказао, да се и говеђијим живим месом може навући туберкулоза (сува болест или јектика). Овим окужено месо продаје се но месарницама у великој количини, јер у кланицама варошким уклони се само оно месо, где је бела џигерица сасвим заражена, а за пренашање те болести довољно је и неколико искрица ове болести, што се неда ни избећи, ни приметити, на с тога преиоручује, да се говеђије месо не узима никад живо или тек у пола прокувано, него најмање да се загреје у 65 до 70 стенена целзијеве топлоте; тек у такој топлоти угину оне искре, које иреносе ту опаку болест на људе. Спавање. Болесници обично мало сиавају; а снавање је врло важна сгвар; здрав, миран и довољан сан млого вреди, јер се у спавању само тело снажи. Храна коју човек узима преко дана, она се сварива и спрема, а тек у снавању, кад су сва сиољна чула умирена, тек онда се гра-

343

ЖЕНСКИ СВЕТ.

344