Женски свет

Разно.

диво слаже и тако оиет накнађује ово, пгго је истрошено. Умни раденици по правилу нотребују дуже спавање, од телесних раденика, јер ако се мождана снага не занови сном у довољној мери, настуна прерана мождана слабост или лудило. За болеснике је правило : да рано лежу и да остану у кревету све дотле докле им год прија спавање. Тешко сварљива јела и јела што драже крв, тако исто и доцна вечера захтевају дуже спавање, јер је спавање са ових основа било немирније. Са ових основа ваља избегавати и гшћа, која раздражују живце и мозак, као што су чај (теј) и каФа, јер се ни носле ових пића не спава мирнр, те се тако слаби мозак и нерви (живци) пре времена олабаве. Ко дакле пати од неспавања, немирних снова или страшних санова нека никако или само врло умерено вечерава. Поступак са смрзнутима. До сад се мислило, да се смрзнути људи не смеју уносити у тонле одаје и да се живот оваких невољника повраћа само постепеним загревањем : тарењем снегом или ладним чаршавима и да се прво смештају у ладне, па тек доцније у топлије и топлије одело и одаје. Новији лекари и физиолози дошли су пробањем на животињама, са свим на иротивне мере и тврде, да је у тим случајевима млого боље и проби тачније кад се смрзнути спусти одмах у топлој води од 30 и више сгепена R. или кад се унесе у собу, која је тоила 20 24° R, да нробави неко време. Опити су чињени с исима Држали се пси у хладноћи (у хладном ваздуху) од —l7° С. (исиод 0), иа се онда умотали и оставили на хладноћи од —ls° С. (испод 0) и држали се толико, док није у њих било сасвим ирестало дисање, и једва да се приметити могло, да им ерце бије. Од 20 примера, који су полако повраћани у живот држећи се старе методе тако, да су унешени пси у нешто топлију одају и да су иолагано загревани, угинуло је 14; од других 20 примера, који су унешени одмах у топлу собу, угинули су 8, али од оних 20 примера, који су одмах спуштени и купани у топлој води, није угинуло ни једно псето. Највише је овом приликом уиао у очи онај брзи повратак животног кретања код свију удова и прибора у топлој води. сигурно са оне нагле и опигге топлоте, која је крв разгрејала у свима деловима тела на једанпут. Против срдобоље (пролива) употребљују данас са врло добрим успехом црне јагоде и малине. Ове се јагоде могу исушити па оста-

вити, а могу се и Фришке уиотребљавати. Суве Јагоде се кувају у црно вино' и дода се у то шећера, па се онда пије. Кад су Фришке, онда се изгњече и у црно вино са шекером добро искУваЈУ' Ово се узима ио дваиут до четир нута дневно по пола каФене шо.ве за одрасле, а за малу децу на и одојчад поједну каФену кашику од овог пића. Ово средсгво не затвара, него само крепи унутарње органе. И обоцима (минђушама) може да се прснесе болест. Нека ученица у Бечу, девојче од 14 година, носила* је минђуше своје упокојене иријатељице, која је била умрла од суве болести (јектике). Није дуго трајало, а девојчету овом ночну отицати доле уши, где су минђуше стајале. Лекари бечки изјаве, да је девојче обузела јектичава болест и заисга, иосле године дана умре и ово девојче од јектике, а беше здраво као тресак и од здравих родитеља. Вал>а дакле јако назити, да деца никакве ствари не носс и не облаче, што су пре носили и облачили болесници од ирилеичиве болести, као што је и сува болест.

Одело сироте школ. деце. Панчевачка цркв. онштина делила је сиротој школској деци одело и обућу прошле недеље 29. окт о. г. из закладе покојног доброшвора Арона Ћорђевића и Хрнстине ВрањегиевиЛке свечаним начином. Ученице више девојачке школе отневале су три несме од г* М. Топаловића; потпредседник општински г. Каменко Јовановић, држао је ирикладан говор; при том је говорио још о заслугама иокојних добротвора свештеник г. Ђ. пл. Бота, а ученица IV. разр. срп. више девојачке школе Анђелија Пајићев;. захвалила се у лепом говору у име обдарених ученика и ученица* Краљица Наталија иоклонилн је женском београдском друштву 100 ц. дуката. У корист црногорских досељеника образовао се у Београду одбор за ирикупљање прилога; председник је том одбору митрополит Михајило. На ту цел нриредило је већ београдско женско иевачко и музикалио друштво један велики концерат с игранком: 21. октобра о. г. у сали више женске шкеле. који је по свој нрилици морао врло лепо носећен бити, јер где се женске заузму, ту обично и успеха буде. У Крагујевцу је на исту цел дало концерат раденичко иевачко друштво „IНумадија“. Париски лист ~La Nation“ превео је иознати позив

345

ЖЕНСКИ CBET.

346