Женски свет

је, ко је бригу водио и за онога, ко је био остављен у свету. Доброчинство дигло је ноглавито народну културу код ове шаке српскога народа, који живи нешто у маси, нешто разасут у овим најсевернијим крајевима српског пребивалишта с ове стране Дунава и Саве. Тим доброчинствима се сачувала, утврдила и ојачала свест народиа Народ српски с ове стране Дунава и Саве има читав голем низ својпх добротвора. Но српско срце није само на овом крају тако пространо. Свуда, где српеки народ живи, откуцај ie тога срца снажан. И на страни, и у туђини, бије то срце топло за свој народ Чак и на ладном северу руском не губи оно иишта од своје топлине. И та љубав према своме, та милост према ономе, коме милости треба, не ограничава се само на извесне слгојеве друштвене. У реду наших добротвора, има их сваке врсте и свакога ноложаја друштвеног, почињуl)И од ратара, који плугом плужи и мотиком копа, на на впше до највеће висине друштвеног иоложаја и светске моћи. Најновија, ~највећа српска добротворка и јавља нам се баш из ладне, али носеетримске нам Русије, и уираво са стененица царског руског ирестола. Та највећа српска добротворка, то је некадања црногорска кнегињпца Стане, ћерка витешкога црногорског кнеза Николе, а сада већ ТБено императорско висо чанство, Анасгасија Николајевна Романовска, војвоткиња Лајхтенбершка, супруга кнеза Ђорђа Максимилијановића Романов ског, војводе Лајхтенбершког. * Кнегињица Стане рођена је на Цетињу 23. деЉембра 1867 као трећа ћерка и у опште треће дете тшеза Николе и кпегиње Милене. На крштењу јој је кумовао пок. кнез Михаило Обреновић. Као девојчица одведена је у ГГетроград па васнитање, где се као и сестре јој (старије и млађе) о царском трошку васпитавале. Овог лета испратила је с оцем и братом своју старнју сестру Милицу у Пе-

троград на веичање са великим кнезом Петром Николајевићем, и управо уочи свадбе сестрине, 25. јула, испроси је војвода Лајхтенбершки за сунругу себи и венча се с њоме већ 16. августа. Кнез Ђорђе Лајхтепбершки је унук пок. цару Николи по кћери, исто тако као и садањи цар рускп што му је унук по сину, те је кнез Ђорђе Лајхтенбершки цару Александру 111. брат од тетке. Киез Ђорђе Лајхтенбершки је по томе члан царске руске иородице, носи титулу „царског височанства и и има тако нсто нрава на престо, као и остали велики кнезови, разуме се по реду наследства, које му као огранку женске грапе тек по престанку мушке гране припада. С тога је и цар Алсксандар 111. одмах на дан венчања са дебелог мора, са цар ске јахте ~Держава,u на којој је онда иутовао у тазбину, у Динску, издао указ, у коме вели: „Повелвваемљ Правителвсвуннцему Сенату сдљлатв распорижеше, чтобв! кннжна Анастасш Николаевиа Foманивскаи, Герцогини Леихтенбергскаи, по прппадлежагцему ен суиругу титулу, во всђхђ, гдђ приличествуетљ, случапх, бнла имепуема императорскимљ височествомљ.“ Но llе само да јој је цар Александар 111. подарио највећу титулу у држави, већ јој је дао и венчани мираз од једнога милиона рубаља. Кнез Дајхтенбершки је иак јако богат, а у Црној Гори је ове године неродпца и глад, те кнегиња Стане Лајхтенбершка уступи цео свој мираз, цео милион рубаља сиротињи црногорској, те тим чпном ностаде „највећа српска добротворкаЛ Таква добротворка заслужила је да се с њоме више позабавимо, заслужилаје да и њену нову породицу са српском публиком боЈље упознамо. * Кнежевска нородица лајхтенбершка као таква иојавила се тек у овоме веку. Порекло њено налази се још у прошломе веку у грађанском сталежу. Данаитња породица лајхтенбершка повлачи своје порекло од царице Јозе Фине, нрве жене Наполеона I , из њенога првога брака са грофом Александром Боарпе. Царица ЈозеФииа била је грађанска

323

ЖЕНСКИ СВЕТ

324