Женски свет

кћи. Отац јој је био Јосиф Ташер дс ла Гажерп, нристанишни канетан на Француекој колонијп у западној Индпји, на острку Мартинику. Први пут се удала за свога земљака, мајора Алексапдра Боарне, који је носле у револуцијп био секретарем и у два маха нредседником Француске народне скупштине, а и ђепсралом у Француској војсци, али који је на нослетку под владом терора на гилотини морао свршити, Из тога брака остало је Јозсфпни двоје деце: синчић Јевђеније , каснији војвода Лајхтенбершки и Хоршеизија , каснија супруга краља холандскога. Луја Бонапарте, и мати Наполеона 111. потоњег цара Француског. Јозе Фина се удала као удовнца с двоје деце по други иут за Наполеона I. п ностала је уз њега првом царицом Француском. Али онда, кад је она за Наполе она пошла, овај није још био цар, већје само бпо ђенерал Бонапарта. Кад је иао Робпијер, Јакобинци су још и са сокака покушавали, да дигпу устанак и да се дочеиају власти. Онда моћни директор Bapd ишао је за тим да овај устанак у клпци угушн. За тај носао требали су му згодни људи У нремпшљању о тој стварн, иао му је на памет Бонапарта, кога је оп још код Тулона упознао. По како су са надом терориста компромптовали се п ноиадали многм ЛЈуди та је иста судба иостигла н Бонанарту, који је због сумње, да је потајнп терори ста, био отпуштен из војске. Бонанарта био је бапт у то доба без службе и занимања. Но директору Бари свпдео се он као згодна личност, и овај га позове себн, и иовери му дужност да јакобипски устанак у клици угушн, што је Бонапарта, кога су међутим ђеиералом начинили, са вестно, и помоћу каргачана длаку извршио. Кад је ђенерал Бонапарта устанак угушио, изда строгу заповест, да за извесно кратко време сви грађаии морају сво оружје, које им се у рукама налази, јав но положити. Једног јутра дођу ђенералу Бонанарти двоје деце еа оружјем њиховог покојног оца. То су били Јевђеније и Хортензија Боарне. Захтевали су, да их баш иред њега изведу, што им се и учини. Ту нред њим

обоје нол>убе пајпре орунгје и онда му га нредаду, п изјаве поруку и молбу од њихове матере на ђенерала, да им бар донусти, да мач свога оца као драгоцени породичпп сномен кући ионети могу. Тенерала Бонаиарту дирне овај призор, и упусти се одмах с децом у разговор. Запита их ко су и ко им је мати, и дозна одмах, да су деца сирочад геиерала Боарнеа. У Бопаиарти иробуди се одмах и жеља, да види ту интересанту ђепералску удовицу, те изјави деци, да ће им мач очев радо новратити, ако маги сама буде но њега дошла и то захтевала. Тако је Бонанарта изазвао први састанак са каснијом својом сунругом Јозе Фином. Како је поред тога Јозефина била добра пријатељица дпректораБаре, нротектора Бонапартиног, то јс брзо дошло до интимног познанства и брака. Први њихов састанак био је г. 1795. а ночетком г. 1796. била је ЈозеФ/ша већ по други нут удата, и жена ђенерала Бонанарте. Деца њена: Јевђеније и Хортепзија постала су пасторчад Наполеонова. Шта је иосле било са Наполеоном и ЈозеФпном, познато је. Највиши положај што су га Наиолеон I. и Јозе Фина у Француској заузели, није остао без утицаја и на њену децу из ирвога брака, на Јевђенија н Хортеизију. Сјај царске круне облио је и њих обоје. Јевђеиије (рођ. г. 1781.), који је био већ дечак у 15 -oj години, кад му се мати у г дала за Нанолеоиа, могао је дочекати да и лично ужива сву славу нрве царевине. Са успоставом Францускога царства год. 1804. ностане п он Француским принцем. А како је Наполеон делио освојеие земље и нрестолс, II но ћудн кројио карту Евроие, то Јевђеније Боарне постане, г. 1805. подкраљем Италије. Г. 1806. ожени се са Амалпјом Аугустом, принцезом баварском н Наполеон начини га нринцем мљетачким и посини га са правом насљедства круне талијанске. Уз Наполеона држао је Јевђеније чврсто све до његовог првог нада. После се новукао, и није више учествовао у каснијем ратовању. За време конгреса нашао се у Бечу, да осигура своја права. Њему је већ уговором Фонтенебловским била одре-

325

ЖЕНСКИ СВЕТ.

326