Женски свет

ђена накнада од 20 —25 милиона Франака за изгубљене приходе у Италији. Но беч ки конгрес остави му приходе у Анкони, а у накнаду за остало обвеже сицилијан скога краља, да му 5 милиона Франака исплати. Ову своту уступи он круни баварској, која му за то даде гроФију Лајх. шенберг и кнежевину Ајхшташ. То је био први кнез Лајхтенбершки, оснивач данашње кнежевске породице тога имена, који је после у Минхену год. 1824. преминуо. Он је за собом оставио леп спомен, јер је важио као поштен и карактеран човек. Удовица га је на дуго иреживела, и оставили су иза себе четири сина и чети ри кћери. Кћери њине овако се разудале: 1 Јо зеФина удала се за Оскара, краља шведског; 2. Јевђенија за кнеза хохенцолернхехингенског Фридриха; 3. Амалија за Петра I, цара бразилијанског; и 4. Тео долинда за гроФа виртембершког Вилхелма. Најстарији син Карло Август Јевђеније Наполеон, војвода Лајхтенбершки, ожени се португалском краљицом Доном Маријом и постао је тада краљевским нринцем португалским, алијепосле два месеца иза свадбе умро. Други син је Макс Јевђеније Јосиф Наиолеон, који је год. 1817. у Минхену рођен и који је после смрти свога старијег брата титулу војводе Лајхтенбершког насљедио. Ово је непосредни предак данашње руске нородице Лајхтенберг. Оставши мален иза оца, водила је мати бригу о његовом васпитању, и био је добро васпитан. Осим тога био је момак на очима. Г. 1837. ношље га његов ујак, Лудвиг 1., баварски краљ на велики коњанички маневар у Русију, што га је цар Никола код Вознесенска приредио. Старија ћерка цара Николе, Марија Николајевна, била је у то доба девојка на удају- На поменутим маневрима било је много страних гостију, и цар Никола ослови своју ћерку, да би време било да се удаје а прилика је и тако ту, те између гостију нека изабере себи ђувегију. Марија се загледала била у кнеза Лајхтенбершког и одазове се очевој понуди; изјави му да је готова на удају, и саопшти му шта више, да је ђу-

вегију себи већ и одабрала Цар Никола зажели знати, ко је тај, али Марија му рече, да ће га сутра видети на маневру и да ће га нознати по перјаници, коју му она назначи каква је. Кад је сутра ујтру цар дошао на маневар, тражио је очима ђувегију, како му га описа ћерка, али је уједно био и изненађен, јер му се прилика није свидила. Цар Никола је био човек тврде во.ље, али му је и ћерка таква иста била. Конац ове историје био је наоослетку тај, да је кпез Лајхтенбершки морао с места Русију оставити. Али све то није цареву ћерку поколебало, и кнез Лајхтенбершки доби после године дана опет приступа у Русију, где се 4. новембра 1838. вери, а 14.јула 1839. венча са великом кнегињом Маријом Николајевном. Усљед ове женидбе добије он титулу царског Височанства. Кнез Лајхтенбершки бавио се научним студијама, и иа једном путу у Урал, који је ради геолошких испитивања подузео озебе и оболи на плућима, те је годинама боло! ао, док нпје 20. октобра 1852. и умро. Удовица му се после четир године онет удала за руског гроФа Строганова. Али из нрвога брака остало је, шесторо деце: двије кћери и четири сина Један од ове мушке депе, Сергије Максимилијановић Романовски, кнез лајхтенбершки, погинуо је у последњем рускотурском рату при једном рекогносцирању у Бугарској 12. октобра 1877. Најмлађи брат им је пак Борђе Максимилијановић Романовски, кнез лајхтенбершки, рођ 17. Фебруара 1852., који је летос ступио у брак са црногорском кнегињицом Станом „највећом српском добротворком“. * Кнежевска породица лајхтенбершка имала је већином своја добра у ианиној држави, која је г. 1846. папиној влади за 20 милиона Франака продала, те је за тај новац у Русији добро Тамбов куиила, где и кнегињица Стане данас пребива. Породица Лајхтенбершка важи као богата нородица у Русији. Историја је њена чудновата. Порекло јој је у западној Инђији, У владајуће кру-

327

ЖЕНСКИ СВЕТ.

328