Женски свет

тељицу, а удова мати и двоје млађе и незбринуте браће своју једину потпуру. Нека је преблаги Бог даде у име награде рајско насел } е и нека подари покој њеној племенигој души ! У знак иоштовања њених врлина и заслуга отиратилн су је до вечне куће млоги одлични грађани, љени бнвши учитељи и садругови а овдашње девојачко друштво ишло је корпоративно за сандуком до близу гробља. Вечан јој спомен! Христина удова покој. мајора Мише Анастасијевића преминула је 14. новембра о. г. у Београду. Погреб је био сутрадан. Њу су ожа* киле кћери и унуци а са заслуга покојног јој мужа одао јој је народ у великој пратњи своје ноштовање; а и ми јој одовуда довикујемо: лака јој црна земља била и вечит спомен међу нама! Стеван Г. пл. Бота нознати и чувени звоноливац из Вршца премгнуо је 14. новембра о. г. после тешког боловања у 36.- години живота звога. Лака му била црна земљица!

НОВЕ КЊИГЕ.

Једна срећка (бр. 9672.). Роман Жил Верна, нревео Иван Иванић новинар. Издање срп. књижаре и иггампарије Браће М. Поповића у Нов. Саду 18.-9. Цена 85 новч Успомене из године 1848-49. од др. Мих. Полита-Десанчића. Прештамнано из „Браника 11 за годину 1889. У Нов. Саду. Шгампарија А. Пајевића 1889. Цена 30 новч. Велики календар за зид за годину 1890. Издање срп. књижаре и штампарије Браће М. Поповића у llов. Саду. Глас XVII. Поглед на етару српску црквену архитектуру. Прпступна академска беседа Михаила Валтровића, читана на скупу академије 30. октобра У Београду. У краљ. срп. државној штамнарији 1889. Краљице Наталије дочек у Београду. Спев Србина Милоша Грабовачког, У Земуну. Штампарија Србина Милоша Грабовачког 1889. Цена 10 новч или 20 пара днр.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ.

Позии на претплату на „Српски Глас“, што га издаје у Задру, на Српском Нриморју, Сава Бјелановић. Годишн.а цијена: За Аустро-Угарску ф. 7. За Црну Гору и Срћију ф. B. За остале земље поштанске заједнице 20 франака у злату. На uo године, и на три мјесеца, суразмјернз. „ C'pncmt. Глас и једино срнско гласило на питомој обали Јадранског Мора не би смио оскудијевати ни у једној

српској кући, гдје се рачун води о судбини приморскијех Срб& и њиховијех витешкијех сусједа у Црној Гори; особито српске Читаонице не би смјеле без њега бити. 0 важности и занимљивости „Српскога Гласа“ било би сувишно ишта казати: познато је, да се овај лист у великом јевропеком свијету сматра као један од најбољијех журнала на цијелом Словенском Југу. Осим редакционе стране листа, која је врло богата, „Српски Глас“ доноси исвештаје из разних српских и словенских крајева, и напосе једно недјељно писмо са Цетиња од припознатог српског новинара и публицисте. Даље доноси „Сриски Глас“ у изобиљу политичкијех чланака, телеграма о дневнијем питањима, књижевнијех расправа, и т. д., и т. д. Нретплату на „Српски Глас“ треба шиљати Администрацији листа у Задар; а за краљевину Србију прима претплате Књижарница Велимира Валожића у Београду. Администрација „Српскога Гласа“. Нозив на претплату на књигу Српски свет. Hama је омладина без идеала. Наша је интелигенција себична: код нае има мало патриотизма и самопрегоревања тако се често и доста оправдано диже глас у нас. Ми волемо што је туће и присвајамо туђе обичаје такав се глас чује код нас Погледајте наше куће, сав је намештај из туђих радионица; посмотрите наше одело, рађено је по страним радионицама; завирите у дућане, из чијих је радионица есиаи у њима ? Било у селу било по варошима; било на варошанину, било на сељаку, свуд су туђи радови, туђи производи; туђи рукотвори!! Отац и мајка радују се и хвале, што им дете прво стане учити тућ језик место свога лепог српског говора. У нашој школи описују се до ситница туђе земље; говори се о лепом и красном изгледу туђих земаља; прича се о туђим политичким слободама, установама и обичајима; казује се о њином ејају, богатству, вредноћи образованости итд. Пред нашу омладину изноее се туђе историјске дичности као узори; износе се туђинске личности као узор за самопрегоревање. Нашој се деци за забаву преводи „Седам шваба", „Кепец Тома“ „!Iачак у Чизмама“ и друге, а омладини опет и народу сллчне нриче и романи, који су више чудни, него поучни и истинити. ... За време наших последњих ратова г. оФицири често се жале, да многи војници неће да се боре, и говоре што да се боримо за официрске „ордене и унапређења 11 или: „ама зар је нашем краљу мало земље иего хоће још да се отима“? ! Онај део Срба што живи у Шумадији назива оне из Баната, Бачке, Срема, Хрватске итд. Швабе; оне из Ст. Србије и Маћедоније : Гоге, Рекалије и Шопови. Они опет из Бачке и Баната Србе из Краљевине Србије некако друкчије. Они што иду у православну цркву оне што иду у катодичку Шокцима и Буњевцима, а оне што се моле Богу у Џамију чак и Турцима и ако сви они говорс лепим српским језиком Нашу дсцу, омладину, војску и интелегенцију не треба за ово много кривити. Више смо криви ми старији. Износећи туђе производе, установе, обичаје и језик, мн смо јој туђе омилели, а не изиосећи нагае ни смо ,јој дали да нас и себе позна и заволе. А док се нешто не позна не може се ни волети. Нашем војнику показивано је

373

ЖЕНСКИ CBET

374