Женски свет
Кренуо се даље дуж улице мале, А сузе већ све му лице измрежале; Тад’ из цркве мајка указа се стара „Пом"зи Бог“ ~ он јој тихо проговара
А она га гледну, за тим нагло стаде, „Мој син!“ кликну, п’ онда на грудиму паде Ма с’ тако orop’o новратио соко , Иознало га опет материно око.
Љубомир Лотић.
НОВА ЗАДРУГА.
смо из 134. броја „Браник 4 а од о. г. да нам се у коло дозадруга српских ухватиле Ј и сестре Вуковаркиње. Оне су иам 15. J другарице, у низу задруга овостраних Српкиња, које се хватају с нама, да иораде на лепшој срећи и бољој будућности свога подмлатка ; ми их од свег срца поздрављамо на том племенитом иуту и довикујемо им: радите само тако сложно и вољно, као што сте упочеле а народ ће вас данас и у будућности благосиљати и с благодарним сећањем спомињати жртве, које сте принеле за његово добро а стећете тим уједно и љубави и мнлости код преблагог Творца, који је у св писму оетавио ове свете речи: „што једном од ових малих чините. чините менп !“ Ви сте драге сестре, већ првим кораком својим, као задруга доста јасно показале, да сте нозив свој схватиле и задатак свој извели лепо с пуним иожртвовањем. Истрајте у том и Бог ће Вам благословити труде! Овај лепи пример удруживања женског за добро народно иодићи понос, надамо се, и другим сестрама нашим по већим местима, те ће и оне пријонути оним одушевљењем око народног добра, као што доиисник X. из Вуковара нрича у номепу том листу, да су Вуковаркиње пријонуле, те за то износимо овде на углед први јаван рад наших сестара Вуковеркиња, као што следи: „Има томе година дана, од како се овде основало женске друштво нод именом: „Добротвориа српска госпојинска за друга“. Данас та задруга броји већ преко 150 чланова, који уредио и баш од срца прилажу своје месечне прилоге, намењене илеменитој и узвишеној сврси, обележеној у правилима исте задруге. Задруга нам красно папредује. Венац одабраних госпођа, са општеуваженом, колико разборитом
толико и дарежљивом гоепођом нредседницом Амалијом Пауновићком, води задружне послове на пајвеће задовољство чланова, Госиође задругарице чине ирема правилима а и зарад лепа гласа саме задруге све и сва, али што данас учинише, то је вредно, да се јавно забележи. Десет пуни дана радише дневно 10—12 госпођа у опћинској дворани уз неколико шиваћих машина, те нам тако данас заоденуше 22 женске и 15 мушке дечице топлим хаљиницама од главе до нете. У том раду учествоваше и најугледније наше госпође, а ирпонуше свим жаром племенитога им родољубља на дику и понос рода свога. Милина беше погледаги, како захвална сиротиња школска грчевито стискује и љуби дарежљиве ручице гђа задругарпца а и гђе задругарице могаху се сретнима осећати оснажене уверењем, да су својој дужности и као чланице добротворне залруге и као Српкиње задоволшле. И ирпсутна гђа учитељица, ганута толиким доброчинсгвом, захвали се гђи председпицп и чланицама најуљудније. Ученике да буду добри, јер ће ее само тако моћи одужитп госпојинској задрузи. Код толике бриге и старања за подмладак српски, а од страие честите госпо јииске задруге, једва да би имали нужде погражпти и друго каково врело за потпору наших сиротана. Али и угледна наша црквена опћина дарује из године у године знамените своте у иросветне сврхе па баш и на одело сиромашних ученика и ученица. Школа наша имаде доста сиротиње, а иарочито је број исте порастао, од како ее овамо јаче почеше досељавати Личапи II Далматинци. Даровита им дечица радо иолазе школу и ваљани су ђаци. Да се од тих Сричића створе честити и ваљани грађани, настоји колико цркв. опћина, двапут толико наша заслужна госпојин-
355
ЖЕНСКИ СВЕТ.
356