Женски свет

иодаље, нека њу доноси и пије; а који могу да нађу и да изведу извор, нека не пожале много потрошити па извеети. А где нема извореке воде, онде је боља и чиста бунарвода него речка из реке, која поред многих вароши и села тече и сав њихов гад и нечистоћу пере. За варошане је боља бунарвода из поља, јер је земља чистија и где год има песковите греде, онде ваља бунаре конати, та вода је боља него многа чесма. А ко је приморан да иије речку и бунарводу нечнсту, нека је не пије пресну, особито у време помора којег, него .нека је пре окува да узавре и онда нека је охлади па може гшти без страха, јер ватра убије у њој све клице од нечистоће и заразе. Ал свака па и окувана вода ваља да се држи у судовима чистим и да су добро затворени, јер најчистија вода отворено стојећи поквари се, дођу у њу ваздухом и прахом клице од заразе и воду покваре. Најбољи су судови за нијаћу воду од стаклета, а најгори су судови дрвени, јер ови труну и својом трулежи воду покваре. За то ко мора да држи воду у овима, није довољно, да само судове пере и чисто држи, него дрвене судове ваља из нутра на ватри

опалити, јер угаљ их одржи, да не труну и воду не покваре. Данас уму људи воду мутну и нечисту да чисте, и имају за ово различних справа, цедила. Иајпростије је цедило иовећи чист лонац оздо пробушен, и на ту рупу стављено повише чистих крпа или чист сунђер, па на ове што више најситнијега и чието опрана песка, и озго таван дрвеног угљевља, па иреко тога се сииа та вода што има да се очисти, а оздо се иодмете суд, у који се чиста вода хвата. Још боља су цедила, кад има у њима мало гвожђа захрђаног. С тока су и бунари у песковитој греди најбољи. Али и бунаре ваља држати чисто, и за то покривати их, да ништа не падне у њих и још покаткад их очистити, сву до диа воду исцргшти па блато и нечистоћу избацити и дуварове добро онрати и утрти. А у бунарима на масној земљи може да буде вода у гтешто боља само тако, кад се копа у дубљину до здраве земље, а далеко унаоколо сва масна земља нзбаци и оним најситнијим песком насие, и у наоколо наеие дебео таван дрвена угл>а и по мало захрђапа гвожђа у земл>у онде набије.

БУКВИЦЕ ЗА ЗАЉУБЉЕНЕ.

(Из бележака покој. Дра Ђорђа Натошевића)

— Где се иште суд о срећи женидбе и удадбе, ту не уме да суди ни заљубљеп момак, а још мање заљубљена девојка. Заљубљени стоје на највишем ступњу људске среће. Заљубљени нису за друштво; они најволију самоћу; кад су сами са собом, онда су најзадовољпији и најсретнији. Друштво је за оне, који су сами себи отужни, на траже друштво, де се онде разоноде. Заљубљени су противни томе, јер им друштво смета уживању. Који заљубљени мари за друштво, то је лажа. Заљубљени мисле, да их нико не види и суде, да су сви људи слени; они виде у свету само себе, а не мисле, да их свет види. Заљубљеној је девојци највећа сласт да слуша кад се хвали онај, кога воли.

Ко се за час заљуби, за час се п одљуби. Који се на ирви поглед заљубе иоказују слабост ума и дају познати, да је над њима овладала страст; ту нема онда никад оног нравог, невиног, чиетог и светог миловања. Има небројено нримера, да то ватрено заљубљење увек несретно оконча, јер ту нема ни разбирања ни оне срдачне љубави; ту само крв ври, а кад крв ври, онда су и срце и језик најиздашнији са обећањима и заветима. Не држи пламен љубави за ватру љубави, нламен више светли но што греје; у највећем буку угаси се, у обећању је већ умрљо. Само се лакомислени заљубе на први ноглед. Тиша љубав, дужа љубав. Страсну љубав ваља гаеити, јср она може да изведе највећу несрећу. Каже се, да се женска ладнокрв-

359

ЖЕНСКИ СВЕТ.

360