Женски свет

никакви спољашњи утицаји, ни најљућа цеђ ни најјача киселина ништа му не мо гу, а због велике тврдоће не може се загребсти ниги му наносе штету удари. Због тога, шго је тако јако тврдо, даје се дивно углачати, од чега добија ненадмашан сјај, оштре ивице и рез, и изванредно чисту површипу, што се не може. постићи ни код једног другог камена. Драго камење, као што нам га природа даје, изгледа наиме често са свим незнатно. Тек глачањем, брушењем добија оно у нуној мери своја дивна сво]ства, ради којих га људи цене и тим радом неописано му се повиси сјај. Стари Египћани, исто тако Грци и Римљани знали су врло вешто да режу драго камење, како удубљено (геме ), тако и узвишено (камеје), тако, да их ни данас није нико у тој вега тини иретекао. Али нису знали брусити камење. То се почело радити истом у средњем веку, вештина та једнако је усавршаваиа и у новије доба дотерала је до врло великога савршенства. Већипа драгога камења бруси се прахом од шмиргла, али за дијамант и корунд мора се узети баш сам прах од дијаманта, јер као на тврђе тело може га углачати само дијамант. То је неоиисано тежак и трудан посао, који захтева велику вештину. Пре су најленше и најбоље брусили дијаманте у Амстердаму, сада има већ и у Паризу знатнијих радионица. И брушење дијаманта било је врло лепо нрестављено на светско] изложби у павиљону Едуарда Нирмана из Холандске. Исти се налазио на Марсовом Пољу, баш лево од танане Ефелове куле. На сред павиљона стојао је велили орман у стилу Ренесансе, у ком се налазило више него за два мплијона дијаманата. Са страна биле су намештене трпезе, на којима се камење најпре ломило и за тим грубо стру гало. Брушење довршили су млинови, који су били поређани око једне триезе. И стари један несиретан млин био је ту изложен ради упоређивања, да се види, колики је иелик напредак постигпут у обрађивању дијаманта. Овај павиљон био је електричним звонима везан са здањем полиције, да би помоћ што пре дошла за случај пожа ра или ако би се који одвећ страстан

посетилац машио са грешном намером за који од сјајних камичака. А неда се по рећи, да је иекушење за многе било врло велико! Брушењем драгог камена иде се за тим, да му се нзглед улепшта. Облик, који ће му се при том дати, зависи од врсте и величине камена, као наравски и од намене (да ли за нрстен, за минђуше, за брош, гривну, иглу и т. д.). На сваком брушеном, уоквиреном камену разликује се горњи део (круна, uaвиљон) и испод њега доњи део (киласа). Оштра ивица око камена, која раставља та два дела, зове се рундиста. То је дакле најшири део камена. Кад оквир обухвата само ту рундисту, онда и горњи и доњи део камена леже са свим слободни и то се зове уоквирити камен а jour (а жур). Све лепо камење обрађује се тако djour. Код мање лепог и чистог камења, где ваља какве погрешке прикрити, обухвата оквир сву доњу страну камена, па ако је камење провидно или ирозрачно метне се тада често испод њега и листић од злата, сребра, калаја и љ. д., да би се тим вештачки нојачала боја и сјај. Најзгоднији облпк, да се што иотиуније истакну све красоте како за дијамант тако и за већииу другог драгог камења, јесте и остаје брилијант. Узгред буди речено да је кардинал Мазарен дао резати први брилијант. Само најп овидније, дакле и најдрагоценије камење, даје се тако бруситп. Брилијант изгледа као двострука пирамида, која је на горњем врху јако, на доњем само мало окрњеиа. Равнина на горњем врху зове се „табла“, на доњем „калета“. У правилног брнлијанта доња је пирамида два пут виша од горње и табла два пут већа него калета. На странама обеју пирамида углачане су мање равнине, које се зову фасете. Најлепши брилијанти имају 56 такових Фасета, који мање вреде 32 или 24, а обични брилијанти само 16. Од тих малих Фасета одбија се и разлаже се светлост као од призама и због тога буде онда преливање 6oja јаче, што особито лепо изгледа. Друга јако распростршвена Форма за драго камењеј срозета или ружа Она из-

Бр 1. ЖЕНСКИ СВЕТ