Женски свет

гдеда као обична нирамида, излази дакле горе у врх. На доњој је страни са свим равна, а озго еу на њој углачане у два реда 12 до 14 Фасета.

Чеето ce виђа и илочаста Форма или тафла. Код исте је камен горе и доле гладак, или може имати горе н неколико Фасета.

ПРОСЈАКОВ ГРОБ.

A. ПЕТЕФИ.

\» ао :!ве Р ка при последњем часу Ч [ру Стар просјак се ио нустама крио, ilxvt де иоложи остат.ак живота, Д у Што је тако теретан му био. Пастири му наишли на тело, Па су онде ископали раку. Ту ни жбунка нема, на му с тога Место крста ударили штаку. 0 куку јој обесили торбу, Да и жртву гроба тим казива, А земља му ка’ ваљана мајка Травом, цвећем хумчицу нокрива. Е, тако је!... некад у животу Виле му се запрљане рите, Сад на раци најлепши му ћилим, Најкраснији цветови је ките. Но све једно! за њега је главно : До жељеног покоја што дође.

Нико не би рекао: кроз какве Оиасности за живота нрође! Он, који је носио до скоро Ону суху, чворновиту грану, Махао је мачем на бојишту Као прави јунак на мегдану. Борио се, где најчвршћа беше Душманинска немилосна стега. А за евоје госнодаре, који Одмах за тим оставише њега. Смирио се . . . нестало је давно Бојне вике, сиромаштва, беде; Удаљен је сад од света, људи, Врло ретко онуд ко и греде. Тек што птица од разних гласова Кад-кад пој му на налици склапа. Шта ли може певати на крсту, Па још кад је од просјачког штапа?!

Сомбор, 1889.

Ив. М. Поповић.

ПРВЕ ХРИШЋАНКЕ.

ОД СTAHKA.

Жарија седе код ногу Исусових и слушаше речи љегове; а Марта се беше забунила, како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш, што ме сестра моја остави саму да служиш? реци јој дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући, рече јој: Марто! Марто! бринеш се и трудиш за млого, а само је једно потребно. Марија је изабрала „благују част“ (племенито дело,) које се неће узети од ње. Кад год чујем или сам прочптам ове свете речи из јеванђеља св. ЈХуке, изчезне ми грешна садашњост, па ми се створи

пред очима ова, краена слика, те гледам Спаситеља у кући Мартиној, која се труди, да што леише угости милог госта и Марију где седи код ногу Исусових те нрима од Богочовека веру љуоави. Огањ вере и љубави озарио jo] красно лице, душом и срцем одала се божијој речи и гледајући нрву хришћанку, како се моли Богу духом и истином, и нехотице ми дође мисао да сравним прве хришћанке са модерним данашњим хришћанкама. Не знам, хоће ли нам женски свет занимати раснрављање оваког питања, али се иадам, да ее још нпје сасвим угасио огањ вере у наших Српкиња ; надам се,

6

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 1.