Женски свет

да ћу ваљда још и подстаћи пламичак, који још тиња у грудима мојих драгих сестара, чија будућност ми лежи на срцу, јер од н>их зависи будуИност будубег нараштаја сриског. Трудићу се, да прво разјасним ра сположење духова при очекивању Месије, да разјасним оно грозничаво стање, у ком се налазили Јудеји и остали народи Грци и Римљани, када се Спас родио и кад је носле своју божанску науку почео проповедати, те да будемо у стању да схва тимо и разумемо одушевљење, које је обузело и мушко и женско и старо и младо за време бављења нашег Спаса на землш и за првих сголећа после Христа. Краус вели у својој црквеној истори ]и: „Die Menschwerdung Gottes war das Postular der Zeit geworden. Geradezu um die Zelt Ghristi setzte die Messiasidee das jiidische Volk in fieberhafte Bewegung und auch in der heidnischen Welt fehlte es nicht ahnlichen Hoffnungen und sehnsiichtigen Ahnungen. “ Месијанска иророштва могу ce наћи у најстаријим књигама старог завета, но ја ћу сноменути само најважнијег нророка из VIH. века пре Христа. Отворите у Даничићевом преводу књигу пророка Исаије ; тамо се налазе најнотиунија месијанска пророштва. На једном месту вели : „Послушај ме народе мој, jep fie закон од мене usufiu и судсвој иоставиЛу да буде видело народима. Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје и мишице ће моје судити народима ; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.“ У 53. глави тако је верно и тачно описана страсна недеља и смрт Христова међу злочинцима, да изгледа, као да нисац описује догађај, који се догодио за његово доба а не седам столећа доцније. На другом месту опет прориче о страсној недељи говорећи : „Леђа своја подметах онима, који ме бијаху и образе своје онима, који ме чупаху; не заклоних лица својего од руга ни од запљувања“. А како нас призивље у хришћанство нророчански дух Исаије? „Ој, жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новаца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без но-

ваца и без илате вина и млека. Зашто трошите новце своје на оно, што није храна и труд свој на оно, што не сити ? Слушајте ме, иа ћете јести што је добро и душа ће се ваша насладити премилине. Пригните ухо своје и ходите к мени , иослушајте, и жива fie бити душа ваша и учиннИу с Вама завјет вјечан , милости Давидове истините.“ Могао би за доказ навести још ваздан места из старог завета, но доста је и оволико,да се види како је јасно била одређена идеја о Месији ; и да је све старозаветне књиге сваки Јудејац добро знао нема сумње, те је по томе и вера у Месију била жива и доводила Јудејца у грозничаво нестрпљење. А долазак Месије очекивали су баш за доба цара Ирода по смислу пророштва, за то и вели Краус : „Geradezu um die Zeit Christi setzte die Messiasidee das jiid. Volk in Fieberhafte Bewegung“. У таком истом стању били су и остали народи у пространој римској ца ревини цара Августа. И они су очекивали Спаситеља после оних ужасних ратова грађанских, који су беснили за време Марција, Суле, Катилине и триумвирата цре оснивања монархије. Да би нам расположење савременика Христових још јасније ностало узећу у иомоћ новозаветне књиге. Отворио сам св. јевањђеље од Јовапа. У нрвој глави говори јеванђелист о Јовану Крститељу, који се појавио као звезда Даница, да објави свету, да ће се скоро појавитп сунце иравде, сунце истине; на већ његова појава доводи Јудејце у грозничаво нестрпљење, те шаљу депутацију из силедриона, који је једипи властан да решава у свима верским питањима, особито у месијанскима, да га запитају: које, и он признаје, да није Христос, већдаје само дошао, да му поравна пут, па да ишчезне, као што звезде Данипе нестаје, кад се сунце роди. За то и вели за себе: Онај т. ј. Христос, треба да расте а ја да се умањујем. Какав је иокрет произвела Христова иојава видимо из следећег: По том стаде Исус иреко мора Галилејског крај Тиверијаде. II за ним иђагие мноштво народа, jep виђаху чудеса његова, која чињаше на

Бр. 1, ЖЕНСЕИ СВЕТ.

7