Женски свет

хтеле ; било би мање тужбе на судбу, мање нородичне бруке а више брачне среће и задовољства а тиме и народног бољитка и наиретка. Оног иарода ког није уздигла

свила, кадиФа и разна скуноценајела, већ своја исторична прошлост. Нови Сад, 1890. М ћа.

Допис.

Вуковар , 2. Фебруара 1890. Да вам рекнем коју о нашој сриској женској задружрој забави; ал пре свега о задрузи самој. „Српска добротворна женека за друга у Вуковару" не постоји још ни годину дана а броји 160—170 редовних чланица, које плаћају чланарину ио могућности и доброј вољи и то ф. 1-20, Ф. 2-40, ф. 3' —, 3’60, ф. 4‘50, ф. 6'—, Фор. 12 или ф. 24 годишње. Одборске седнице држе се редовно сваког месеца и ту се ради свим силама на упапређењу задруге ове. Можда вам неће бити криво да вас упознам и са чаеницама задружним. Председница је г. Амалија Пауиовић, нотиреседница г. Ангелина Петровић, благајница г. Мила Дробар, перовођинца г. Меланија Панић ; одборпице : гђа Јулијапа Михајловић, Пава Рогулић, Јулија Рогулић, Марија Кнежевић, Смиља Скрбић, Јудита Стојковић, Анка Станић, СоФија Ту цаковић, Јеца Станишић, Јулка Војновић, Ружа Поповић, Мара Атанацковић, Јеца Лазић, Катарина Бел>ански, Маца Андрић, Јеца Перкаћанека, СоФија ВајнФелд, Фатима Остојић, Александра Томић, СоФија Илић, СоФија Лукић, Милева Николић, Ката Шећерковић, Марија Палић. Ко ове госгође познаје, том ће њихова имена дати довоЈвне гаранције за савеспо вођеи.е књига и у опште за савестан рад. Задруга подпомаже 8 старица редовно давајући им месечно по ф. 2, осимтогаје задруга, као што вам је иознато, оденула јесенас 36 школске дечице, поклоиила је овдашњој болиици велику количину вина и ракије а и иначе номаже где је год нужда и којгико год може.

Сад да иређем на забаву. 21. Јапуара приређена ]е забава за коју се са нуним правом може рећи да је сјајно испала и да је сва очекивања надмашила. Пређимо на програм забаве. 1.) забаву је отворио г. Александер Паиић сходном беседом; 2.) Женски кор је одпевао дивну песму Бранкову „ Јадна драга“ (Хорејшекова композиција 4 3.) „Честитам“ од Трифковића одиграно је врло добро, а преставл>але су: госнођице Лзубица Михајловић и Леика Пауновић па и г. Жарко Станић. Никола Игић и Ђорђе Исајловић учииише све могуће, да осветлају образ себи па и за друзи ; евала им ! 4.) „Felicle notte Marieta“ од Reisinger-a иеваше гђа Јулија од Рогулић, публика се немогаше довојбно иадивити венггини певачице; бурно плескање примора ју, да нонови последњу строфу. 5.) „Гусларева смрт“ од Змаја, декламовао је г. Жарко Станић тако добро да је на захтевање нублике још једну декламацију додати морао. 6.) г. Лаза Надбандић бележник из Ирига одпевао је уз гусле јаворове две српске народие песме тако дивно да мислиш, е би га до зоре слушао. Лавор венац бејаше жив доказ одушевљења нашег. 7.) „Херцеговачко робље“ жива слика (по Чермаковој сјшци) у кој ој учествоваше госпођа Мила Дробац, госиођице Лепка Пауновић, Ленка Дамјановић. ДаФина Медипац, Љубица и Даринка Михајловић и г. Игић и Исајловић. Е, брате, не каже се бадава, да се најбоље оставља иапоследку, овде се обистинила. ова пословица. Слика је била ал шта да говорим много: завеса се мораде тринут дизати бурно плескање доказиваше усхићеност иублике. После се играло, играло све до бе-

Бр. 3. ЖЕНСКИ СВЕТ

41