Женски свет

боја много сла;бија или да ни нема никакве 6oie. Није ништа ретко, да се камење од мање вредности продаје као драго камење првога или другога реда, само ако има исту боју. Многи кварц, горски кристал, тонас ирометну се тако. Али и код иравог драгог камења дају се начином бушења као и удесним оквиром многе погрешке прекрити. У свима тим случајевима говори се о лажном драгом камењу. Него најважнњје средство за подражавање драгога камења је стакло. Из Плинијевих списа зна се, да су већ стари Римљани знали вешто да подражавају драго камење стакленом масом. Сада у наше доба тако су се већ извештили, да знају иајдрагоценији драги камен како по боји тако и по сјају тако вешто да подражавају, да се и сами искусни знаоци могу да цреваре, ако се не унусте у ближе испитивање. Стаклена маеа, која се употребљује за ова подражавања, зове се по свом ироналазачу штрас , а није ништа друго него обично стакло, ком се додало олово и талијума. Од тих додатака добија стаклена маса својство, да веома јако прелама светлоет, те ради тога показује врло лепо преливање боја, што је характеристично за драго камење. Производња иодражаваног драгог камења узела је у новије време врло велике размере нарочито у Француској и то пајвише у Паризу. По сгатистичним исказима ирометне се у Француској подражаваног драгог камења годишње за око 60 милијона Франака, а производња та заншга до 30.000 људи. Није увек лако расиознати подражаван драг камен од правог дратог камена. И сами стручњаци биће често у ненрилици, кад ваља свој суд да кажу. Хемијско испитивање, што би било најсигурније, не би имало наравски никакве практичке вредности, јер би се могло извршити само уништењем камена. Највише уиотребљује се за разликовање тврдоћа камена, јер драго камење сиада у иајтврђа тела. Најтврђи је дијамант, иосле њега долазе рубин и саФир, који нису ништа друго него разно бојадмсане врсте једног истог минерала

корунда, за тим смарагд, топас, аметист и много друго драго камење другога реда. Обично се испитује на корунду (тврдоћа 9), топасу (тв. 8), кварцу (тв. 7) и Фелзиту (тв. 6). Узме се глатко равно комађе од тих минерала и редом се прелази преко њихове иовршине бледом рундистом драгога камена, који хоћемо да исиитамо. Ако је он тврђи, начиниће на површини минерала, на ком смо га нробали, дубоку бразду и иста ће бити пуна белога праха од огреба. Никад се не сме гребати по брушеној површини драгога камена, нити се сме ивицама и рогљевима његових Фасета прелазити преко другог минерала, него увек као што је речепо само руи дистом. На пробу ту могло се ослонити, док нису знали штрасу, т. ј. стаклепој маси, која се узима за подражавање,. да даду иоле већу тврдоћу него што је има стакло (5), али у новије доба већ су и у том успели, те је због тог и испитивање тврдоће постало несигурно. О пореклу многог драгог камења суди се гдекад и по њиховој величини и тежини у каратима (1 карат = 2 дециграма). Тако мора ио Шрауфу камен од 1 карата имати у иречнику код циркона 4-5, код саФира и рубина 5*5, код дијаманта 6, код смарагда 7 милиметара. Где то нагађање није довољно, ту не остаје ништа друго, него да се драги камен измери у води, те да се тако изнађе тачно његова специФична тежина, по којој се даје превара често открити. Још сигурније мож,е се право драго камење разликовати од подражаваног по извесним оптичким својствима. Сем граната, спинела и дијаманта прелама све остало драго камење двоструко светлост. Тела, која само просто преламају светлост, дају од пламена, који се иостави пред њих, само један лик, који је окружен бо јама, а код оних, која двосгруко преламају, види се поред првог лика јога и други исте величине. Али да се ово и друга оптичка својства тачно испитају, нужно је да се од дотичног драгог камена начине танке плочице, што ће мало ко код тако скуаоцених накита дозволити. Али

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вг. 5.