Женски свет

још другајету невоља. У најновије доба већ су се тако извештили, да у неким случајевима уму да даду стакленој маси и сама оптичка својства правога драгога камена. Тако је н. пр. Француском хемичару Сидо-у ношло за руком, да састави такво стакло, које има не само сва спољашња својства саФира, иего и само оптичко својство, да показује две боје. СаФир се на име тим отликује, да се сјаје у две боје, плаветно и црвено. Кад се кроз лепо избрушен саФир скроз гледа, онда се може видети на плавом пољу црвен крст. Сидо је постигао, да и то својство подражава. Као гато се види људи су далеко већ дотерали. Разним готовљењем стаклених смееа, згодним брушењем и другим вештачким средствима може се данас тако обичиом телу као што је стакло дати сјај, боја, ватра, гдекад и тврдоћа, па и поједина оптичка својства правог драгог камења. Могао би човек помислити, да је тим већ иостигнут врхунац подражавања. Али није на том остало. Од најновијег доба готове вештачко драго камење, које се поред горњих својстава и по својој матери]и потпуно слаже са правим драгим камењем, тако да не постоји баш никаква разлика. Већ је доста поодавна, како је више хемичара иочело да чини покушаје, да вештачким путем начине у свему такво исто драго камење као што Је природно. Некима су пошли ти покушаји заиста одмах за руком, али прво ово вештачко драго камење било је све врло ситно. Покушаји ти били су дакле истина добит за науку, али остали су без практичне важности. Но само за неко време. Нарочито хемичари у Француској и даље су се тим послом бавили и сваком годином могли су да покажу све савршеније производе. Да нас се готове на вештачки начин особито

рубин, саФир и смарагд и то тако савршено, да се могу употребити са свим као право драго камење и као такво долазе и у трговину. Ово вештачко драго камење не прави се од стаклене масе, него топљењем истих оних саставака, који се налазе и у природном драгом камену. То није више подражавање, то је једно исто. Од неколико година долази дакле у трговину не само ретком вештином подражавано драго камење, него баш и право вештачко драго камење. У историји вештачког драгог камења врло је занимив овај случај, који се пре три године десио. Синдикату (надзорној власти) за дијаманте и драго камење у Паризу дошла је пријава, да извесни јувелири у Женеви (у Швајцарској) од неког времена продају велике рубине, за које тврде, да су нађени на са свим новом месту на земљи. Али ти рубини беху тако велики, да се породила сумња, да нису прави, него вештачки. Одмах се и то поговарало, да је вероватно, да је то велико и због тога врло скупо драго камење добивено стапањем мањих, мање вредних рубина. У истину продавали су се ти велики рубини врло скупо, карат по 600—1400 Форината. Стручно испитивање потврдило је заиста, да су ти рубини вештачки, па шта више, да су и зготовљени на онај начин, као што се подозревало. Само по двама незнатним својствима, која је микроскоп открио, могло се то потврдити, а хемијски састав, сва спољашња својства, па и сама оптичка, била су потпуна иста као и у природних рубина. На основу тог стручног мишљења прогласио је синдикат све те рубине, којима је куповна цена била 800.000 Франака, за вештачке и да су по томе без сваке вредности. Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ