Женски свет

Сем тога униште ее сољењем клице разних наметника, који су опасни за чо-. века, као што су бобица и трихина. Јога у средњем веку сви су веровали. да со одклања шкодљивост свињскога меса и да се слано може јести без оиасности. И данас се мисли, да се сољењем нотпуно сатре трихина. Сољење је дакле од користи. Само се не сме преко мере јести, јер тада долазе отуд исте неповољности као и од свежег свињског меса, т. ј. дражење коже, болови у желудцу, на и сам скорбут, честа болест код морнара, који се хране искључиво сланим месом. Дакле се треба чувати претеривања и пазити иарочито на месо, које је већ давно сољено или је рђаво очувано. ПГкодљивост сланог свињског меса поправља се донекле, кад са зеленим зељем (купус, кромнир, репа и т. д.) купус са сланином, тако обљубљен у нашем народу, био би дакле са свим хигијенско

јело. Иначе се зна, да се на морнарици сузбија скорбут, који, као што је речено,. долази од сланог меса, киселим купусом и живим кромпиром. Само једну реч ј oiu и о прасету. Прасеће месо тешко је за желудац, слабо храни и ремети радњу трбушњу : лако проузрокује пролив. Као што је месо од младих животиња у оиште теже сварљиво него од развијених животиња, тако то исто вреди и за прасеће месо. Хигијеничари стављају обично различито месо но његовој сварљивости у овај ред: 1. овчије месо; 2 говеђина; 3. јагњеће ; 4. телеће ; 5. свињско и 6. пра сеће месо. Може се дакле у кратко рећи, да човек добија од крмчета у развијеном стању добар део своје хране и да се даје на различите и кусне начине зготовити. То му је осигуравало уснех у прошлости на сигурно ће бити тако и у будуће. (М. П.)

НА ГРОБУ ОЧЕВОМ.

«- КOГ • Д ' ана ’ кад на земљ У Крила спушта тихо У,ече, f Под теретом горке туге \ На гробу ти деца клече. л Па очајно, тужно, немо На гроб црни т’ дуго гледе, П’ онда, опет тужне речи Шапћу њине усне бледе. Али, заман очај тешки, Заман тужни њини збори, Незнаш јаде, незнаш боле, Незнаш тугу што их мори!..

Ал’ да знадеш терет сињи Што им душу притискује, И уздахе болиих груди Да им твоје ухо чује ! Да им видиш сузе грозне Што но лију још једнако И ти би се у твом гробу, Заплакао,.. горко, јако! Па на срце да ти пану Свиколики њини јади, Устао би, . . . да утешиш, До четворо вирочади!... д. Б а.

Т. ЈВечеј

О ЉУБАВИ.

Жкжешто само о љубави. Ту сам Вас Шш дирнуо у танку жицу, зар не ** љепотице ? Па како и не: та свакој честитој женској је љубав светиња, чедо срца, миљенче намети, сласг живота . Јест да! али то би било иревећ доброга.

Ја вам наиме кажем, да је љубав, и то прва љубав опроштај са невиношћу ; љубав је, и то друга љубав нотреба; л»убав је, и то даљња и трајна љубав и навада, отсев племенитости —, или како узмете. Ја Вас љеиотице разочаравам !

Вр. И. женски свет