Женски свет

који су лакши иего вода, уиотребљује се за ту сврху т зв. флорентинска боца , из које се доља вода даје лако излити. На тај начин производи се велика ве ћина етарских зејтина, па и славап зејтин од ]>ужа Највише тога зејтииа долази из Бугарске, и околине места Казаилика; после се много производи и у Персији, нознатој домовини славиих ружа. Руже се поберу пре изласка сунца и морају се, док су јопг свеже, дестиловати са водом. Највише зејтина садрже руже непосредио ношто се развију пуиољци. У Бугарској дестилују из обичних казана као и рачију пад слободпом ватром. Зејтин, који се накуии горе над водом, одвајају малим лименим точирима, који имају доле малу рупицу Нешто зејтина заостане увек у води, те иста од тог врло пријатно мирише. Том водом перу очи и мећу је у иека је ла. Бода раствара истина врло тешко етарске зејтине, али инак добије опа од њих характеристичан мирис и кус. Тако и дестнловањем цвета од мирте прими вода врло нријатап мирис и вода та веома је омнљеиа у Фрапцуској нод имепом анђелска вода. Зејтии од ружа добија се у Бугарској поглавнто од нрсте Hoza damascena. Од пекога доба бугарскн зејтин јако кваре мешајући га са другим мање благородним зејтинима. То је дало иовода једном немачком Фабриканту, да иокуша производити у самој Немачкој тај зејтин. Покушај му је исиао добро за руком и пемачкп стручњаци пуип су хвале, како тај зејтин од иемачких ружа има изванредно Фнпу арому, нежиију пего и сам бугарски. Фабрика та ностоји у Лајпцигу и руже за исту (поглавито обичпе цепти Фолије) гаје се у околшш те варотни, јер пе иод носе дужи препос, ношто од жеге и.згубе Финоћу ароме. Дозиало ее, да се у Бугарској зејтин од руже нреваре ради понајвише мсша са зејтином пд теранијума. Билжа та налази се и код иас и у Србији, где је Ианчџв, означио српско имеједпе врсте као „здравац“ ; у од 1878. г. забележио је једап пнсац нме „Волино око“. Зејтин од геранијума мирпгае налик на ружин

зејтин, добија се дестиловаљем лигаћа од мирисаве врсте, а гдекад и од сродпог же равца (Pelargonium). Врло је на цени и зејтин од метвице. За дестилацију узима се читава биљка, осушена. Зејтин тај има јак мирпс, алп се временом згусие. У трговини разликују енглески, немачки, америкапски, јапапски, талијански и руски зејтин. Највише се це ни енглески. Зејтин од паираца (цвет п лишће) загасито је илав, а кад је хладно згусне се скоро као масло. Најбољи зејтии се добије, кад се паирац иобере нре по што се цвет развио. Ту исту боју има и зејтин од титрице (цвет), који јако миритпе па титрицу (камилу). И Зејтин од шафрапа , који јако мирише на шаФраи, прави се од цвета, а за зејтин од лавендле узимају се поред цвета још и младе грапчице. За зеј тин од мајорана, који је жутозелен, дестилује се цела биљка у цвету, тако исто и за зејтин од мајчине душице , а зејтин од жалфије нрави се само од лишћа. По далматвнским отоцима производе миого наши људи зејтин од рузмарина , с којим воде велику трговину. За дестилацију узимају свеже читаве биљке и цвет. Правп се и зејтин од зове Добија се од цвета, али у врло малој множини. Зелепкаст је и врло је на цени у парфимерији. Још вигае цени се због дивног мириса зејтин од иерунике , који се добија из корепа, изгледа као маст, а има прекрасап мирис на љубичицу. У новије време изишао је врло па глас зејтин Лачули. Добија се из лишћа неке стране биљке (Pogostemon Patchouli), нрилично је густ, а у хладноћи издваја се из љега пека врста кам Фора. Мма доста људи, који не могу тај јак мирис да подпесу, те их мука хвата, ако су дуже у њему. Познати терпентннски зејтип спада такођер у етарске зејтиие. Ои седобијадестилацијом балзама, који цури из јеле, бора, чама и сродног дрвећа или сам од себе иди кад се кора тих дрва засече. Врло мпоге врсте тога зејтииа долазе у трговипу. Мирис налик па терпентински има и

100

ЖЕНСЕИ СВЕТ. Вр. 7