Женски свет

натије, те вауми да реновира храм Зоровавељев, шго јс и учшшо. Овај храм је далеко иадмашио што се красоте и раскоша тиче и еам Соломунов храм. Зидање је заиочело 20. год. ире Христа. Санктуар је довршен за годину и по, а зидови и тремови у наоколо за оеам годиеа. Но у евој својој красоти и раскошу био је иотпуно довршен тек 64. год. носле Христа. Како је овај величанствени храм изгледао, оиисао нам је јудејски историчар Јосиф Флавије. При грађењу унотребљаван је само бео мрамор и много злата, јер је цело зданије и епоља и изнутра било нозлаћено Сам санктуар (темпел) имао је у дужину сто лаката, у ширину шездесет и исто толико у висину. И овај је био подељеп на два дела као и дотадашњи: на светињу и на светињу над светињама, у коју је само нрвосвештеник смео ући и то само једаред у годнни. У светињу се улазпло на двокрилна врата, која су била 55 лаката висока и свако крило 16 лаката широко; на улазу је био грдан чо кот од злата са ког је висио златан грозд човечије величине. Светиња над светињама била је од све тиње одељена дуваром од дасака, а на улазу је висила скупоцена завеса (која се одозгоре до доле расцеиила, када је Христос на крсту издануо.) На оном месту у светињи над светињама, где је требао ле жати ковчег завета. био је камен, иначе није било више ипчега, било је са свим нусто. У санктуар није смео народ ни улазити, једино свепггеници, као кад би н. нр. код нас само свештеницима било до звољено ући у цркву, а у олтар само првосвештенику једанпут у години, а народ да сме само у иорту ући, а странци ии у порту. Храм је био на најузвишеиијем меету, а ирво, друго и треће двориште (порта) ностенено у облику терасе све ниже и ниже. Последње двориште са тремовима и спољашњим великим зидом заузимало је грдан простор. По тим трсмовима су били трговци, који су ироцавали, мењали новац и т. д. Одавде их је Христос истерао, рекавши им: ~у нисму етоји: дом мој дом молитве ггека се зове; а ви начинисте од њега иећииу хајдучку - '

(Матеј 21. 18.). У овом храму учио је народ Христос, а носле силаска св. Духа проповедали су овде аностоли науку Хрнстову и обраћали Јудеје у Хришћапство (види „дела аностолска а глава 2 —4.) Разорење Јерусвлима и храма нретсказао је Христос, као нгго сгоји у евангелију од Луке (гл. 19.) „И кад се нриближи, угледа град и заплака за њим говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој ! али је сад сакривено од очији твојих. Јер ће доћи даии на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и оиколиће те, и обузеће те са свију страна; и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, за то што неси познао времена у којему си похођен. и А разорење храма преткасује овим речима : „Доћи ће дани у које од свега што видите не ће остати ни камен на камену који се неће разметнути. “ Ко жели дознати, како је пострадао Јерусалим и народ јудејски год. 69—-70. после Христа нека потражи „Црквенеку историју“ од Евеевија Пам Филе (за доба цара Константина) у српском преводу владике Гаврила, коју је издао Теодосије Мраовић у Београду 1871. год , па ће у трећој књизи од 5. главе па даље о свему опширно моћи читати. Овде ћу навести речи чувеног римског богослова, сада већ покојног Делингера (Dollinger), које навађа Краус у својој црквеној псторпји: ~Es war am 19. Dez. d. 7. 69, als im Burgerkrieg zvvischen Vitellianern und Vespasianern von romischen Hand angezundet das Gapitolium mit dem Tempel des Jupiter Gapitolinus und den Heiligthumern der Juno und Minerva in Flammen aufging. Tacitus nennt dies đas schmerzlichste uird sclimachvollste Ereigniss, welclies den romischen Staat seit Roms Grundung hetroffen habe. Nur aus dem Zorne der Gdtler iiber das verhrecherisclie Rom konnte er sieh die Zulassung desselben erklaren. Acht Monate darauf, am 19. Aug. d. J. 70, warf ein romischer Krieger die Branđfackel in den Tempel zu Jerusalem, und der Tempel sank in Asche zusaminen. So war binnen wenigen Monden das rdmische Natipnalhei-

Бр. 7. ЖЕНОКИ СБЕТ

103