Женски свет

доба Давпдова, када је Јерусалим освојен и када је ностао царском нреетоницом (пре двадесет девет столећа), било је могуће номишљати на то, да ее Богу сагради од камена храм. То је хтео цар Давид да изврши, но могао је за живота само грађу нрикунити, а син његов премудри цар Соломун изврши зампсао очеву. Како је зпдан храм Соломунов ониеује се у првој књизи о царевнма гл. 6. Тада еу пренели ковчег завета и шатор од састанка у нов храм. (гл. 8.) Овај дом божији одржао се четири стотипе година. Год. 588. пре Христа разо реи је овај храм до темеља, као што сгоји у другој књизи дпевиика гл. последња: „И доведе иа њих цара Халдејскога .... за тим: и упалише дом Божјн н развали ше зид Лерусалимеки и све дворове у њему иопалише огњем, и искварише све драгоцене закладе његове. М што их оста од мача, однесе нх у Вавилоп и бише робови њему н сииовима његовнјем, докле ис на ста царство Перснјско. и Овом приликом изгорео je са храмом и ковчег завета , те од то доба нема више ни таблица мојсијевих нп закона Мојсијева у оригиналу; тада су уништене све старозаветпе књиге, које су тако брижлшво чували Јудеји. Остали еу само силни преписи расејани у народу, нз којих је после вавил. ропства Езра капон саставио. Прве годипе Кира цара Персијскога, који је уништио вавилснско царство, добплн су Јудеји дозволу, да се врате у своју домовпну и да оиет сазидају храм; још су добпли и државне прпиомоћи и враћепо имје сво благо, које је Небукаднецар нз храма Соломуповог у Вавилон пренео био. (Ово благо ирепео је цар Небукаднецар једанаест година ире разорења Јерусалима и храма.) Као што смо внделн при грађењу шатора од састанка, затим при грађењу храма Соломуиова, тако псто нриону и сад и старо и младо и мушко и женско, да нодигне свети град Јерусалим и храм Божји. Из вавилонског ропства вратили су се око 536. год. ире Христа и одмах приоиуше за носао, као што се можемо уверити из књиге Јездине п Немпјинр. Друге године носле новратка већ су положијш темел>

новом храму, који се зове храм Зоровавел>ев (Zembabel). При иолагању темеља било је и тада свечаности, као што и данас бива. (Јездра глава 3. сгих 10 13.) Овај храм није био богато и раскошпо украшен као Соломупов; зато и стоји у књизи Јездриној: ~А многи од свештеника и Левита* и главара домова отачких, старци, који беху видели нређашњи дом, плакаху пз гласа гледајући овај дом, који се осниваше, а многи оиет иодвикиваху од радости (т. ј, мллђи нараштај, од радоети што се зида дом Божји). У свегињи над свегињама овог иовог храма већ није било ковчега завета, јер је као што зиамо 70 година пре тога заједпо са храмом Соломуиовим упиштен. Каквим пожртвовањем и каквом мстрајпошћу је јудејски иарод ирпонуо за иосао можемо се уверити из књиге Неми јиие. Околни иезнабожачки иароди сметали су им у послу нападајући их изпенада. Па пгга раде Јудејци? Ево како се у истој књизи описује. „И сложише се сви заједно да дођу и ударе на ЈерусалимС „Тада наместих народ у низама иза зида и на стрменима с мачевима и коилшма и луковима И разгледавши уеиех и рекох сгарешинама и главарима и осталом пароду: не бојте их се. Помеиите Госиода и бијте се за брапу своју, m синове своје и кЛери своје, за жене своје и куЛе својеГ Далш описује како су зидали: ~А који зидаху сваки имаху мач ирипасан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.“ И оиет прохујаше пет столећа бурних над овим храмом. Јудејци су за то доба били потчињени Нерзијапцима, Мнсирцима н Сирцима, за тим у другом столећу нре Христа протера Јуда Макавеј Сирце и оснује опет неку самосталну јуд-државу, но год. 63. ире Христа изгуби своју самосталност и ностаде римском нровинцијом из Јудиног илемена зависног владара, но гоц. 37. ире Христа дочепа се иомоћу римском странац из Ндумеја, Ирод Велики, краљевске власти. Приликом тих буриих догађаја оштећен је био прилично и храм Зоровавељев. Када je цар Ирод заузео иресто нрва му je брига била, да стече у пароду сим-

102

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бг. 7.