Женски свет

вито на покретање, на изјшв узбуђене воље, дочим врло брзо успори моћ за оиажање. КоФејин у кнфи и још више у теју има напротив то својство, да се спољатнњи утисци брже и снажније примају и у сложепије преставе слажу, а не утичу у исто време на изливање мишићне снаге т. ј. на живље кретање. Дочим алкохол сметње и бриге, даје срчаност и одважност, наводи на непромишљена дела, али неподобним чини за озбиљну радњу мисли, дотле ниће теја при тешким духов-

ним нанорима одржава човека будним и пажљивим и олакшава схваћање нојединости, које би ииаче умориле. И тако видимо, да у оних, који се редовно одају злоупотреби алкохола, ненрекидно малаксава волш, они изгубе владу над собом, карактер им се распада и моралан ослонац клоне. Такве грозне посљедице никад не примећавају код оних, који редовно иију теј, највише ако од тога изгубе сан или добију слабост живаца. М. ZZ.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ПРОСВЕТЕ.

Софија Дражића рођ. у Вршцу Живановпћа написала јејош 1880. године једно основно писмо, у комеје ио смрти својој наменула за васаитање сиротих девчјикассаске иародности, а грчко-источпе ( иравославне ) ucaoeecTil своје две куће у Ст. Бечеју и уз то 10 деоница „Бачко потиске штедионице у Ст. Бечеју,“ за које је уплатила по 70 ®op. а гласе на 100 ®op. авр.; колико смо извештени, представља та остовина вредност од 16-20 хи.вада Форината. Имање је чисто од сваког дуга- и преиисано је још 1880. г. на ову фундацију. Како је основатељка искуством од више година уверена, да се првобитно њено основно писмо издано 8. 20. (децем). 1880. г. у овом погледу може овде онде криво тумачити и ехватити, а нешто, што је наредила, тешко епровеети: то је издала 18. 30. (маја) 1888. г. ново основно писмо за своју Фундацију, и наводи на првом месту ово: „Из ове Фундације учиће и изображаваће се девојке иримерног владања срп. и грчко источне вере, а деца сиромашних родитеља, као: трговаца, занатлија, званичника, свештеника, учитеља и иначе образованијих сталежа, а у ванредним приликама, у случају каквог особитог умног дара, и деца ратарског сталежа, које еу осповне, или средње школе, било -српске, било других народности, са одличним уснехом свршиле, а желеле би, да виши који учевни завод походе, како би временом своме народу од користи бити ; а себи опстанак осигурати

могле. Овде подразумевам више срп. девојач. школе, као што ове данас постоје у Панчеву, Н. Саду и Сомбору даље срп. ирепарсндијеу Сомбору и Г. Карловцу по том заводеи школе и других народности, у којима ће се питомице за какво корисно звање изобразити и спремити моћи, као : за лечникамедицине, залекарку (апотекарицу), за вештакињу у сликању, музици или певању : за глумицу ; учитељицу или васпитатељицу ; за трговачку струку, за поштаиско и телеграФСко звање, једнвм рочи: за свако оно звање у јавном или приватном животу, којим ће себи опстанак обезбедити а народу своме од користи бити моћи. Искључујем пак изрично оне заводе и школе, у којима су учитељи свештеници или учитељице калуђерице римокатоличке вероисповссти било когареда“. Оеноватељка је рада, да по смрти њеној већ у 7. години стуии у живот њена Фундација, а поједина штинендија ваља да износи 400 ф., а ио околностима може се свота повисити и иа 500 ф. и више. За начело има да служи, да су питомице примсрног и скромног владања, да ,су задахнуте духом и љубављу према својој пра вославно.ј вери и срп. народности, да су сиромашних родитеља и да се одликују у науци ; а могу бити из свију крајева Аустро-Угарске у којима срнски живи, па чак и из, Боснеи Херцеговине, а тражи са.мо, де иитомице поред свог имена, додају и наслов „Дражић“ ида по свршеним наукама бар пет година ироведу у кругу свога народа. Наредила је још, да се пр-

124

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 8