Женски свет
Од то доба ; достај’веће дана; Прохујалој’ часова безброј, Поток тихи, селе моја мила ; То је стаза, . . . то је живот твој ! Настављајућ’ рода т’ узданицу, Са душе јој ти разгањаш мрак, Урођени дари да засијну, Као сунца најјаснији зрак. Будућности темел;. јој нолагат’ ; То ј 7 задатак свесног рада твог, Та развијат’ илеменити душу ; Цил> позива ; то ј’ узвишеног ! . . . . Па каква је стаза којом гредеш Је л’ то врело жића угодног ? . Није доља цветна ; и зелена, То је стаза рада озбиљног ! На тој стази ; сретати те неће уживања разних бљештав сјај. Није цвећсм . . . већ коровохм, селе ; Обрашћена стаза нут је тај. Јака воља, „истрајност“ врх свега ; Иотребна је ; а за стазу ту ? Нити молсе онај ходит’ њоме, Који није добро нозн’о њу! . . . Ох! па како ј’ ; како оном ; који Целог жића ходи стазом том, Зар ни једна ружа ту не цвати, Да бар гроб му ; окити се њом ?, . . Бивало је, не баш тако давно ; Да избраник тешке стазе те ; После дугог, напорнога рада ; Заборављен, презрен .. умире! Свесно, дужност вршили су многи, За младости, рода синци ти, А награда з i труде им беше: „У старости ; штап им просјачки“ . Т. Бечеј
„Ох па како j’, мили Боже, како j’, Путницима тешке стазе те, Што ирегоше да зидају, елошке, Чврсту зграду среће народне? Зар на њином путу, збиља нигди, Још ни једне руже мирисне, Нигди места, а да на њем’, иоглед * Уморан им кадгод застане ? Мишљах дуго !.. . Најзад спазих цветак, Где но ниче пустом стазом том, Дичан цветак: „иоверење“ ираво, Што с’ у срцу буди народном ! Тек што ниче/ а већ замириса, А мирис му свуд се разлег’о, ГГоздрави га и старо и младо, . . . Пригрли га учитељство сво ! . . . Учитељство, свесно, врло, само — као ноток у жубору свом, Крило је непрестано пута Поверењу овом заслужном. И завери с’ учитељство цело; „Заложити своју снагу сву, И неговат’ овај цветак дични, То знамење ленших дана му! и На и твоју стазу, селе мила, Малобројни украсиће цвет, Малобројни, — ал’ је сваки зато неоцењив, скроман, частан -- свет ! А корен је, ретком, неувелом, Миомирном сваком цветку том, у, дужности испуњене, свести, према роду, и нозиву свом. А најлеиши неоцењив пветак, Што ће стазе, да т’ украси сплет, То ј: „иризнање“ народа ти мила, Дичног силета, најдучнији цвет ! Д Б н.
УТИЦАЈ КАФЕ И ТЕЈА НА МОЗАК.
тт у™цају том саопштио је не давно KHj ДР- Д ехиo из Дорпата резултат јММЦ својих научних иснитивања. И каФа и теј имају узбуђујући утицај на духован живот и именовани научењак се нотрудио
да изнађе, каква разлика постоји у том ногледу између каФе и теја с једне u алкохола с друге стране. Сва та три тела убрзавају понајире ра,д мозга: алп најпрс убрзани утицај алкохола односи се иогла,-
Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ
123