Женски свет

бавним стиском, ето, пошао, да нам угаси народии живот. Тек тако судимо, да ће и ове женске добротворне задруге бити у народу боље примљене и подржаване, ипаче ће и њихов чист хумани позив брзо изгубити народног одушевљења, на се за кратко време могу и оне погасити, као што се у нас, на жалост, и друга млога лепа и племенита подузећа са наше неистрајности брзо погасила и уништила. У овом правцу би.могао порадити и

родољубиви писац „Аграмског Тагблата“, код свога народа, па би по нашем мњењу и нре и сигурније дошао до цели у новој културној борби. Ствар је врло озбиљна и важна за наше данашње нрилике, па смо за то пошли и ми да кажемо наше мисли и да помогиемо, колико можеме, да се иаш народ овамо очува и одржи; само трсба радити и то што пре радити у овом ил оном нравцу, јер сваки нам је час скун и за увек изгубљен.

ПОРЕД МОЈЕ БОНЕ ЉУБЕ.

|e|i mfe* iHh KHra че ' л ’° мо^"е • ■ ;'р4 ( Ево Д°ђ ох У ПOOOТ У 1 Д а ублажим срца ране. Да испуним дужност свету ! Oi анђеле како сиаваш, Зар не чујеш речи моје? Пробуди се из сна тога, Та отвори очи твоје! Румен уста ; обрашчићи Јој ! како сте иотавнели! Лишце бледо, само зуби Као бисер још су бели !

I Ал’ гле! љупке, дивее очи Ено сад’ је отворила; Оемеја се тужно на ме ; Баш би нешто говорила Познајеш ме душо моја?. . . Дивно лане проговори ! Јер ме рана преголема, Авај мени ! страшно мори! Поз.. на...ј ем...те.. о! да.. како Мили друже и војно мој ! Мелем речи шануташе Шапат гласак из грудих јој ! Ја сам спасен, суице моје Скоре ће ми оздравити Тичад нашу добра мајка Хоће опет загрлити!

У Т.-Кстижи 1890

Паја Димитријевић.

ЕТАРСКИ ЗЕЈТИНИ.

(Свршетак.)

■ 1 Иј| I де се етарски зејтини само у ма%^=У| ЛO Ј множини у биљкама налазе, тгч се дестиловаркем са водом не сврха, него се мора уиотребити екстракција. Начин тај оснива се на растворљивости етарf; "Ских зејтина у обичном етру. Дотични биљни делови прелију се са етром који из њих извуче етарски зејтин. Тако се добија из дотичних цветова зејтин од

јортована , зејтин од катанца (реседе) и зејтин од филаделфуса. Последња биљка негује се много и по нашим багатама нод погрешним именом јасмина. Зејтин од те биљке жут је као злато, од мириса његовог може се онесвестити, али кад се разблажи, онда је тај мирие веома мио. Од новијег времена употребл,ују се за екстракциlу у место обичног егра петролеумски етар, нарочито много у Фабрикама,

Од Мите Петровића.

116

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 8