Женски свет

али је употреба тога другог тела скопчана са доста великим незгодама. Има још и један други начин, да се из биљака, сиромашних етарским зејтином, исти одвоји. То је мацерација, којом се служи нарочито у малој производњи, а за Фабричку није згодна. Свежи биљни делови прелију се каквим чистим масним уљем или истопљеном, чистом масти, која увуче у себи мирис. У јужној Француској посто]и још и један други начин. Свеже цвеће раснростру у танком слоју иа мрежама, које поставе између две стаклене плоче, иремазане танким слојем какве масти. Маст та упије у себи цветни мирис, који се у њој може још већма нрикуиити, кад се после неког времена друго свеже цвеће на место старог распростре између масних плоча. Поступак тај зове се у Француској анфлеража , а мирисаве масти мирисни екстракти. Начин је тај особито важан за оне мирисе, који се дају иначе тешко одвојити, а много се цене у парФимерији, као што су мирис од зумбула , катипца (реседе), љубичице, јасмина , иосуица (хелиотропа). Зејтини свију тих биљака производе ее скоро једино на описани начин. Гдекад долазе у трговину парфиновани стубови од параФина, који су на исти начин зготовљени. Обратно опет налази се у неким биљкама етарски зејтин у толикој множини, да се може из њих одвојити иростим притиском. И тај поступак примењује се у многим Фабрикама, а може се употребити само код свежих биљака. Нарочито се тако добијају етарски зејтини из наранџе и лимуна. Производња та врло је разграиата у Италији и Оицилији, где се зејтин цеди понајвише из љуске на плоду, и у гдекојим случајевима и из цвета и лишћа. Зејтини, који се због свог дивног мириса највећма цене у трговини, цеде се просто руком из љусака, без икакве друге справе. Нај Финију арому од свију тих зејтина има тако названи Нероли-зејтин , који се добија из нараиџиног цвета и много се уиотребљује за грађење келнске воде (Ean de Cologne). Велика већина етарских зејтина постала је још у бн.вци. док је она расла и

развијала се. али ипак има неколико етарских зејтина, који ностају из биљних делова истом при додиру са водом и при дестилацији. Такви су етарски зејтини зејтин од горког бадема и звјтин од слачице. Зејтин од горког бадема прави се из семена горкога бадема и бресака. У Фабрикама употребљују сада понајвише уместо скупа бадема коштице од брескве, које се у великој множини доносе из источних земаља у трговину. Семе се извади из тврде коштице и тада тек при кувању nocTaje зејтин од горког бадема , поред којег се у дестилату накупи и једна водњикава течност. У тој течности налази се цијано-водична киселина (Blausaure) и због тога је она веома отровна, те је производња та скоичана са великим опасностима. Али и сам зејтин од горког бадема је опасан отров, јер увек заостане и у њему нешто цијано-водичне киселине, која се прањем са водом ие може из њега уклонити. Зејтин од горког бадема много се квари додатком нитробенцола (Мирбан-зејтина, ]ер исти слично мирише, али ипак није му мирис тако фин. Етарски зејтини растварају се у алкохолу и на том се оснива њихова употреба у иарфимери и у ироизводњи ликера. Раствори етарских зејтина у алкохолу зову се мирисаве воде. Зејтини ти и воде употребљују се или за парфиме (посао тоалете) или их троше носластичари за грађење разних бонбона, а кувари, да Финијем јелу даду пријатну арому. Неки од тих зејтина употребљују се само као парФими, тако зејтини од руже, лавендле и наранџе. Други опет као зејтин од лимуна, метвице, цимта, карапФића, ђумбира итд. троше се скоро искључиво само у кујни и за готовљење иосластица. При готовљењу мирисавих вода мора се на то пазити, да је алкохол потпуно Нист. Ти алкохолни рас/гвори оставе се неколико месеца да мирно леже и тек се онда употребе; лежањем тим постану мирисаве воде много Финије. ПарФимоване масти зову се обично иомаде. 0 готовљењу њихову већ смо говорили. Често праве иомаде и тако, кад говеђу срч или свињску маст истопе, па

Бр. 8. ЖЕНСКИ СБЕТ.

117