Женски свет

носле за време хлпђења неколико каии каквог етарског зејтина с њом измегаају. 0 промени етарскпх зејтина при грађељу ликера не мислимо овде говоритп, али ћемо још напоменути, да се неки од њих употребљују као лекарије, други служе онет за то, да даду лсковима нријатнији кус. Joiii се етарски зејтипи употребљују и ири Фабрикацији разпих Фирниса. Али пије само тагата гиздавост, која се отима за етарским зејтннима, није сама медицина, која се служи њима за благо оних, крји страдају, не користе се њима само разни занати, него и лукави порок почео је већ да нрибегава тим ветренастим чедима природе. Ужаспи гласови о томе стижу последњих година нарочито из Америке. Унало је у очи да је у носледње време потрогања келнске воде почела знатно растети. Вода та није паравски свежа, бистра вода, којом се у Келну меша вино и млеко и коју пију тамогањи кротки граћани и грађанке, пего је та славпа вода у главноме алкохол (ганирит), у ком су растворени многи различни етарски зејтини, од којих су као најглавнији бергамотски зејтин, зејтин од иараиџе ii лимуна, од Феље и рузмарина. До сада се келнска вода употребљавала само за то, да се њом иопрскају хаљипе, џепни рубац, да се оперу руке, пошкрони лице; чело и слепе очи итд., али сада се од једаред дозпало, да, се иста удомила и код пежнлх женскиња, које иате од слабих живаца, као ииће и то баш због тога, гато има у њој много чистога ганирита. ХоФманове капљице (у главном такођер гапирит), које су се иекад налазиле у свакој домаћој анотеци и које су наiiiе добре матере и нраматере употребљавале као сигурно средство против несвести, кад је на њпх наилазила, она су сад са свим потиснуте истина скупљом, али иријатнијом алкохолпом смесом, славном келнском водом. Па као што се са благотворним Хофмановим капљицама терала у своје време тајпо и јавно здоупотреба, јер на иослетку није бил-о од њих доста неколико каплгаца, иего су се „ајиемовале“ из иуног

иехара, тако се и пиће келнске воде извргло већ код многих-у злоупотребу. На рочито американске женскиње одале су се том пороку, који је гадан и код муш ких, али куд камо гаднији код женскиња. Свака пријатељица келнске воде одбила би са огорчењем нрекор, да њју ракију и тврдила би, да су неколико капљица келнске воде лековите и да снаже живце. Али лечници имају о том друге назоре и знају, да и од трајног и ностојапог пића келнске воде долазе алкохолизам н иија начко лудило, као и од просте ракије. Американски лечници тврде гата више, да су те појаве од келнске воде још теже, него код обичних пијанаца. По њиховим извештајима поглавито су жепскиње из бољих сталежа, које нију наведени алкохоличан парфим „ради умирења живацаХ Али да оставимо иа страну ружну слику порока па да се вратимо иашем предмету. Речено је, да је келнска вода смеса из разних етарских зејтина. Зна се да има људи, који воле само један мирис и предпоетављају га свима другим мирисима. Али кад се праве најфинији нарФими, онда се ретко кад узме само један зејтин, него се разии мириси измегаају и у том лежи вештииа парФимерова, дн их састави у правој саразмери и да тим произведе мирис, који Ке бнти пријатнији него сваки поједипи од унотреб.љених мириса. То мешање издаје „зејтии од хи.љаде цветова“ (Huile de mille Аеигз) већ својим именом, иа и поменута келнска вода, то ремек дело парФимерије, има да захвали том мешању свој далеко распрострањени глас. Велику важност ммриса почео је тек у новије доба да иснитује познати немачки проФесор Густаф Јегер. А.ти и други долазили су већ ире на сличне. мисли. Тако је рекао већ Џонстон , да су мириси доста налик на музикалне тонове. Неки се од њих добро слажу и нобуде у носу, ако се сме тако рећи, хармоничан утисак, Тако се н. цр. изредно слажу посунаи, ванила, наранџин цвет и бадем. Исто вреди за лимун, љуску нараиџину и вербену, утисак је само јачи него првих мириеа, они су тако рећп виша октава у скали мирисова. Наравскп трсба имати фин, васнитан

118

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.