Женски свет

СВЕСТ.

♦ и смо толико пута чули у друштву, да се говори : „ нема свести“, „он је бесвестан“, I „ивгубио свест“ и т. д., па је вредно, да .загледамо дубље у значај тих речи, да их боље протумачимо и ца изеесемо и покажемо, шта оие значе у народном и ошптем одношају. Свест је душевне природе и ирибира се из ггојмова, а појмови се стварају из гледања и расуђивања о стварима, које су око нас и из прилика, што нас сусретају у животу. Свест је, тако рећи, скуп свију појмова, што смо их стекли и збрали у души својој. Ко познаје више нредмета ко проникне дублзе у ствари, што га окружују, ко уиозна ирилике и околноети, што га сусретају, за тог се вели. да је свеснији. Који дакле човек упозна 'више предмета и ствари и при том зна да про цени вредност и значај њихов но живот, па који при том зна још и да управља живот свој по правцу, како му, на основу придобивених појмова, казује разум његов, тај се рачуна у свесне. Ово не треба узети и судити једнострано, т. ј. гледати евест само у делима, која се клопе личној користи појединца, то не, него онаког човека и особу, који живи и ра.ди тако, да своје личне користи доведе у склад са оп штим потребама, а то ће рећи, да тако живи и ради, како ће себе дизати морално и материјално, а да и другима у околини не само не пречи да се дижу и унапређују, него да им но својим стеченим силама морално и материјално помаже, да се и они и цело човечанствО што више и унапређује. То је највише правило човечанства и главни задатак човечијег живота. По тим својствима се и одликује човек од животАња и увргаћује се у ред божије деце. Свест је дакле цвет човекова умовања и плод човечија знања. По томе, који човек више зиа, боље ће радити, а бољим и свеснијим радом унапредиће себе и друштво и стећи ће себи у кругу познаника и више поштовања и већег уважења. Па у колико то важп за човека, важи

још више за народ, ако му је већина свесна, образована, јер као што појединац њоме стиче угледа и уважења, тако и народ нодиже свој глае, своје име, кад дела н ради свесно и напредно. Питање је сад, како стојимо ми Срби у том погледу? Не можемо казати, да је наш народ бесвестан, али не можемо се ни похвалити, да га кити онака свест којом се одликују наши суседи: Немци, Мађари, па и други. Нама још млого не досгаје; па инак се слабо паштимо, да се нодижемо у виши степен народне свести и да се поинемо на виши полет народног ионоса. То се огледа на свима нашим јавним пословима, на то се опажа и на нашем приватном животу. Ми свуда попуштамо, где дођемо у додир и сукоб еа страним елементнма, ми не мо жемо и пе умемо да останемо чврсти и непомични у сво]им народним тежњама и у својим приватним одпосима; туђин ће нас свуда нотиснути са моралног и материјалног попришта. Чим дођемо с туђином у додир, ми узмичемо, напуштамо своје земљиште, остављамо своје обичаје, ладнимо у своме поносу, губимо се у стран, туђ занос. Ми се, хвала Богу, не можемо нотужити, да иам народ не зна и не уме да стиче земаљска блага; имамо ми на том иољу доста леиих примера у свима краје= вима; али слабо виђамо прилике, у којима нам се уздиже име, мало нримера налазимо, ссобито у вишим иародним слојевима, где се народни нонос онако чува, како су га наши стари поштовали ; а у данашње доба и у овим ириликама то је врло потребно, јер то нас још може као народ очувати, да не тонемо у море туђинско, то нас још може одржати, да нас не прелије и не зарони у заборав туђински дух. Да ми боље познајемо нрилике, у које смо запали, да ми знамо дубље проникнути, куда смерају наши суседи својом моралном и материјалном навалом, ми би се знали и боље чувати, ал овако стренимо, да нам се за кратко време не збрише ноносно име с чела народна, јер кад видимо, да цвет ин-

130

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9