Женски свет

телигенције народне у једном чиетом срп ском крају молбено тражи, (ире 15 годииа,) да му влада збрише сриску нравославну економску школу, па да му о и>еговом рођеном трошку од 200,000 Фор. подигне мађарску и католичку гимназију; кад гле дамо како се и длнас тамо ионајвише Срби упињу, да се та школа морално диже и материјално још више обогати, ua да све снажније сузбија тамо народни дух и кад читамо, (пре неку годину,) да нам чисте српске општине но Банату траже и моле, да им државна власти диже у место српске народне школе, школе, где ће се туђим језиком ширити свест срнска (?) и кад и данас виђамо родитеље по варошима и селима, а све из бољег, образова нијег реда, где јатомице и иоред наших најбољих школа, одводе децу у туђе заводе, да им тамо помућују свест и да им сатру и оно мало у дому стеченог попоса народног, кад чујемо, да и међу срзском омладином има чланова, који прилажу новчиће своје на почасну сабљу Керим паши, кад гледимо, како се паша браћа гомилом уписују за чланове мађарске школске задруге; и чујемо својим ро ђеним ушима, како нам се Српкиње одугаевљавају за страну песму, како милују страну литературу, а своју ни по имену не познају; док се столови наших Српкиња ките туђим књигама и листовима, а од наших не видите ни овај једини лист, што је намењен интересима нашег женског света: онда се носле таких прпмера не треба чудити, кад кажемо, да нам се круг народне евести све више сужава баш међу оним сталежима који треба да нредњаче у свести и који су позванн да буду пример и углед оном делу народа, што је иза њих заостао у нро свети. То су жалосни примери и то ћв све горе бити, ако се, на првом мосту, не иробуде наше Српкиње и не подигну глас свој у обрану народне части и његовог имеиа. Оне су, као матере, у пр вој линији и позване, да негују у деци својој ону свест, која ће их чувати од туђииске заразе, оне су, шта више нозване, да и у доцнијем животу свој подмладак пуне слашћу народног ноноса, јер

оне су нравп чувари језика, обичаја и свега оног, што једаи народ одликује од другога и што га карактерише као народ, За овакав велики, за овако важан позив ваља да се сиреме наше Срцкиње ; оне морају бити наоружане богатим знањем и искуством, оне морају за то збирати гомилу појмова из околине и народне тековине, те да тим градивом ојачају своју свест, и ириберу толико каиитала, којим ће носле моћи јачати и ширити иромет душевни на дому и друштву. Свест се иак јача и крепи у својој школи и особито у вишој иародној школи и у својој литератури. Ми не омаловажамо што је туђе, ми не ирезиремо што је мило и драго другим нашим суграђанима, ми шта више иоштујемо, можда више нег’ икоји народ, туђе особине, ал за то ииак желимо да очувамо на себи и у нодмлатку свом онај тип, што су иам претци ударили на чело; хоћемо да очувамо све оно, што нам је од предака остало мило и свето и ради смо, да пренесемо ту светињу и на наш потоњи нараштај. Тако чине и раде сви свесни народи, па тим путем идемо и ми, јер смо и ми ради да се рачунамо у евесне људе и народе. Па за то се и усуђујемо овим путем позвати и умогшти наше родитеље, да на своме дому и у свом кругу подижу што више могу и што лепше могу својих иародних основних и виших иросветних храмова, особито за женску децу, за те прве и најбоље народне учитеље. Нека батале оно мало штрбецања туђим језиком, на више нека иду за тим, да се очув < у деце народни ионос и народна свест. Где се т > пази, ту неће ускр шавати они жалосни примери, које смо мало пре иоменули, и од којих иам мора црвенити образ нред образованим и просвећеним светом. Ирените из сна, наше миле матере и помозите келико год можете у своме данашњем ма и скученом положају, да нам се име не би излагало руглу туђинштине, и да нам се подмладак поноси оним именом, којим се славили наши стари и крсти оним крстом, који је снажио груди пашим најдичнијим синовима и ћерима. Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

131