Женски свет

Лишће ми је ретко, па ни боје нема; Када путник дође на одмор се спрема ГГроклиње ме трудан: 0 да си проклета Увенула бог да ; не имала цвета!“ Али залуд клетва Када опет тужна много живим лета!

Беч, 1887. год.

Лазар Николић.

0 КОНСЕРВОВАЊУ МЛЕКА.

Од Мите Петровића.

Жло је хране, која има толику важ ост за род човечанрки као млеко, али ни једпа храна. коју добијају људи од животиња. не квари се тако брзо и тако лако као млеко Од најмањег иовода може млечни шећер, који се у њему налази п сласт му даје, да претвори у млечну киселину, па ако би те киселипе било у млеку и тако мало, да је језик ни приметити не може, ипак ће се такво млеко, кад се куха, угрушати и постаје тим несходно за многу употребу. То лако кварење млека разлог је, да су нотрошња и производња млека везапе узајамно за мала меспа растојања, а тај услов нити постоји свуда нити се може свуда испунити. У многим земљама не држе у оптнте краве или не колико треба за становништво, на броду, на морском иуту било ]е сд вајкада невоље због млека и тако је пуио таквих случајева, где је немогуће доћи до свежег млека или где се не може наћи такво млеко, као што треба да је т. ј добро и снажно за храњење. Ову последњу невољу сусретамо често ио већим варошима. Јер природно производно земљиште за стоку, која нам даје млеко, то су паше, а нремештај стоке у близину вароши или оаш у саме вароити повукао је за собом други иачии гајења, који пије без мана погледом на одржање здравља код стоке, згодног њеног храњења и одржања потребне чиетоте. 36 ог тога млеко од варошких крава није иикад тако добро и кусно као млеко од крава, које се гаје у слободној природи. Околности, које смо ту истакли и норед њих још многе друге дале су новод,

да људи потраже начине, како би се добро млеко могло аа дуже времегта очувати или као што се страним изразом каже консервовати Такво очуваио млеко названо је млечна консерва и са тим млечним консервама мислимо сада мало да се забавимо За очување млека од брзог квареља има и употребљавају се многа хемијска средства т. ј. страни додатци, којих нема у прироцном млеку. Такав начин очувања пије за препоруку, нарочито не за млеко, које је намењено храњењу деце. Много више је за препоруку консер вовање млека хлађењем или грејањем. Како од велике хладноће тако и од велике врућине нрестају битисати они ситни организни, који побуђују кварење (врење) млека. Млечпи шећер не може тада да се претвара у млечну киселииу. Познато је, како се млеко жоже очувати у леденицама. Зна се, да Лапонци на великом северу држе млеко дуже времеиа у смрзнутом комађу. Али и при температури 23° Ц. (над нулом) остаје млеко но више неделш слатко. Тек код 10 —15°, а особито код 20 —30° развијају се врло обилно они организми (сићушне гљивице. бактерије ), који преводе млечап шећер у млечну киселину, а то .је, као што одмах у почетку истакоемо, новод кварењу млека Најбујније развијају се ти организми код 35°, а преко те темнературе развитак им је опет слабији и нрестаје са свим код 50°. Али треба запамтити, да клице поменутих организама нису jom нри тој тамператури убијене, живот им се само притајио. Ни кад бисмо пустили млеко, да само кратко време кључа, не би биле све те клице убијене и због

134

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.