Женски свет

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

могу ни помложити ни поновити; колико дакле која кокошка има ових заметака, толико ће и јаја снети за свога живота. Јаје је скоро сама беланчевина ; па и жуманце није ништа друго него беланчевина измешана са нешто жуте боје и масти. Ова се беланчевина спрема од хране ; ако се кокоши слабо хране, онда носе мала јаја и највише 80 lOO годишње. Хранели се кокошке боље ; онда. носе и већа и више јаја, 130—160 годишње. Кад се дакле кокошке боље хране онда се и брже износе, тако да ће за 3 -4 године изнети сва јаја своја, док лоши јим хранењем треба 6 —B година да износи своја јаја. Бољом храном дакле добијамо и више и већих јаја годишње и уштедимо 2—3 године на храни, што се иначе дуже хране, а притом живина је још млада за клање, те добијамо бо ље месо. Живнна за баште корисна. Живина није само корисна по томе, што нам даје месо, јаја и перје, него она је врло корисна и по томе, што тамаии по њивама и баштама силне бубе, гусенице, мушице и друге зарезнике и црве, које праве штете усевима, поврћу и воћу. Не мислимо, наравно, да се живина пушта тога ради у баште, где се цвеће негује; али у баште, где је већ одрасла зелен, у воћњак и на њиве могу се слободно иустити, па ће иотаманити силну бубу, особито с пролећа и у јесен ваља их пуштати тамо, кад се земља преорава, па ће вам се обилно наплатити, а уједно ће се тим и живина изранити, те јој не треба зрно бацати. Колико пута ваља краву мусти? Приметило се, да је у млеку све више тако званих тврдих материја а тим и масти, што се чешће музе Ако дакле “чешће муземо краву, добићемо све дебље млеко, што наши кажу; а што ређе муземо, т. ј. што дуже времена оставимо од једне до друге муже, тим је водније млеко (има више воде) ; по томе дакле ако муземо враву трипут дневно добићемо в више и маснијег млекл, те ће се труд око тога свакојако наградити и количином и каквоћом млека. ГГротив гада у иодруму. По подрумима се налазе често стоноге и бубе које улазе у воду и |ело, што се оставља у подруме. Добре и чисте домаћице неће то да трпе, иа ево им начина, да се тога опросте и очисте. Нека се на згодна места наместе усиравно метле од нрућа (од брезовине). Животињице те пужају се на те

метле, а домаћица нека што чешће замаче, али брзо, ту метлу у врелу воду па ће се опростити тако тог гада.

Кад лоии крв из иоса, па се не може да заустави са обичним домаћим средством. преноручује Др. Фошон, Француски лекар, да се ушприца у ноздрву од Фришког лимуна исцеђен сок. Не дружите се с псима. Про®есор универзитета бечког Др. Нотнагл држао је ово дана предавање, па је том приликом извео ученицима својима једну жену, која је боловала од црне џигерице. Жена је та добила од свога псета неког црва у џигерици. Паразити ти, вели овај доктор, нахватају се на длаку псећију, а псето лижедлаку, паму се ондаухвати по који такав црв (3 мили мет. дуг) за језлк. Ако случајно таким језиком лизне човека, или, што је обичније код госпођа, ако допусти, да јс псето лизне по усти ил рукама, којима хвата јело и брише уста, пређе црв учовека и нанесе му смрт. Приметило се, дасеова болест последњих 10 година јако мложи у кругу отмјенијих дама, па за то опомињемо пријатељице псију, да се чувају и да не баратају с псима. Кафа не служи само за средство укусног наиитка, него и као средетво за десинФекцију. У лето кад су дани топли и кад се у ваздуху разни отрови најбрже мложе, служи каФа по дру Барбиру као најбоље средство за чишћење ваздуха у болесничким собама и против заразе боље него хлор или карболна киселина, јер има пријатан, а не тежак задах као ова средства. Упржена и истучена каФа најјаче убија животињске и** органске клице и чини их безопаснима. Исти доктор прича у париском „медицинском журналу“, да приликом једном у Алгиру, кад су га позвали да види неког убијеног човека, тако је заударао мртвац, да није могао да се приближи њему а кад су мртваца по налогу политичног тамошњег чиновника посули истученом упрженом кифом, могао је после лако да врши свој званичан посао. Тако је он после посуо и једну девојчицу удављену, која је под водом лежала мртва 8 дана и није се, вели, никакав смрад осећао. Познато је даље да се к-аФа узима као најбоље средство против дуванског отрова. Тако исто приметило се, да се и месо и дивјач млого дуже држе, кад се

172

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11.