Женски свет

РАЗНО.

иоспе по мало кифом, а приметили су, да се „бацили“ од колере и других заразних болести одмах утамане и не могу да се мложе, чим се поспу каФеним нрахом или течношИу. Мастило као отров. Хрватски учитељски лист „Напредак“ доноси белешку, да је у Бохуму један ђак убо свога садруга у врат пером, које је пре тога умочено било у мастило. Ту ноћ осети дете бол у врату, а око поноћи већ иоче повраћати, а изјутра је већ био издахнуо. То је знак, да у данашња мастилаима отрова, те ваља назити какво се мастило купујеидецу опомињати, да се не боду пером и да, по оби чају, не сисају мастило с пера или с прста кад га омастиле.

Дворска госпођица краљице Наталије гђица Стана Богићевићева, која је пратила краљицу свуда у њеним тешким данима, удаје се сад за ■г. Т. Станојевића проФесора војничке академије у Београду и шурака регента Ристића. Ироелаве. 1.) Острогонска виша девојачка школа прославила је 3. 15. октобра о. г. 25. годишњицу свога трајања. Ово је најстарија гакола ове врсте у Угарској; њу је основао Кардинал Шкитовски 1865. Првих 20 година био је овој школи управитељ владика Стеван Мајер, а сад је начелница милосрдних сестара Ремигија. Данас раде у тој школи 18 милосрдних сестара. 2. Гђица Mapiija Јамбрашекова учитељица на загребачкој вишој девојачкој школи и вредна списатељка хрватека прославила је прошлог месеца 25. годишњицу свог учитељевања. Славила, да Бог да и 50 годишњицу! Шандор СајевиЛ члан земаљ. народ. позоришта у Загребу, ирославио је 4. (16.) октобра о. г 25-годишњицу свога глумовања. Он је био пуних 5 година и члан нашег иародног позоришта и оставио је у народу нашем врло леп спомен, са чега му је управа нашег нар. позоришта приликом ове прославе даровала сребрн венац признања. Желимо му још много година успешна рада у тој народној школи. G. Милутино&иЛ. Идуће 1891. г. навршује се 100 година како се у Сарајеву родио знаменит српски син и песник Сима МилутиновиЛ Сарајлија. Да би се тај заиста врли Србин и заслужан човек достојно прославио о стогодишњици, образовали су Срби Сарајлије одбор, који ће да

се еастара, да се овом дичном покојнику иодигне том приликом у Сарајеву, месту рођења покојникова, достојан споменик. У то име jv и дољно-тузланеко срп. цркв. певачко друштво приредило на Митров дан „беседу с игранком,“ а чист приход наменули су овој прослави. Распоред беседе овакав је: 1. „Хеј трубачу“ од Маринковића пјева мушки збор. 2. „Говор“ о животу и раду СиМе Милутиновића Сарајлије, држи г. Јован 3. Медурић срп. нар. учитељ. 3. „Моја ружа“ од Јенка, пјева мушки збор. 4. „Жежулинка“ од Милчинског, пјева мјешовити збор. 5. „Спасење“ легенда од Змаја Јована Јовановића декламује гђица Корнелија Ђорђевићева срп. нар. учитељица. 6. „Кор војника“ из опере „Фауст“, пјева мушки збор. 7. „Из сна слатка“ од Дубека пјева мјешовити збор. 8. „Коло“ од Пачуа, пјева мешовити збор. Г. Станко Жунански наш вредни сарадник и кандидат проФесуре за богословију, питомац народни, положио је први државни испит на свеучилишту черновичком с одликом. Гђица Султана Цијукова из Бршца поло жила је пријемни испит с добрим успехом и уписала се за редовну ученицу бечке консерваторије. Оцело сиротој школској деци. Панчевачка цркв. општина разделила је и рве године одело сиротој школ. деци у недељу, 28. октобра 1890. у 4 сахата по подне у црквено општинској дворани из заклада покојних добротвора Арона и Христине ВрањешевиЛке свечаним начином уз овакав распоред: 1. „Волсви персидски царије“, божићна стихира, певају ученици грађанске школе. 2. Поздрав иотпредседника српске православне црквене општине. 2. „Преславнаја днес“, стихира на Духове, у 2 гласа од М. Топаловића, певају ученице српске више девојачке школе. 4. 0 нерелигиозности, говори пречасни г. Душан Јаблановић свештеник и катихета. 5. Раздаје се обућа и одело сиротој српској православној школској деци, која су uo предлогу господе катихета од општинске комиеије одабрата. 6. Ученица Ш разреда српске више девојачке школе Зорка Драгојева захваљује се у име обдарених ученика и ученица. 7. „Тебе Бога хвалим“, у 2 гласа од М. Топаловића, певају ученице ерпске више девојачке школе. Ткачко одељење раденичке школе „Женског друштва“ у Београду отворено је свечаним во-

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

173