Женски свет

то!». Чорба је један символ и као сви сим воли представља она један начин девојачког васпигања коlи смо ми напустили бар у многим нородицама и ком треба да се повратимо по сваку цену. Мање циплома, а више чорба. То је, што треба извојевати код матера, мислим код оиих, које нису добро схватиле правац, који треба да даду духовном образовању своје деце и које ништа друго не желе, него да схвате. Оставимо тврдоглаве нека раде по свом начину, то ни онако ништа не вреди. Али матерама добре воље требало је показати, колико је узвишенија млада девојка, која довољно све леое и корисне науке, зна за свог мужа да начини и мале шећерне колаче, која уме да зашије цугме, највећа проба, да му веже огрлицу, да у реду држи његове ко шуље, а и своје, да се стара за рубље у кући, да води рачун, да зна најпосле сама зготовити или дати зготовити од куварице, ако ј°ј ј е небо једну дало, кусне чиније, да би задржала мужа код куће, који је увек готов да умакне у гостионицу. 0! кад би знале улогу, коју у животу човека игра боца добр i вина, зачињена женом од срца, онда се у Француској неби иоловина бракова расправљала, који се сад расправљају. Млада девојка треба да научи све те ствари. То је за њу много нужније него сва историја, ФилосоФија, латински, грчки и тригонометрија, које за суируга не вреде ништа.

Чорба! да чорба! Наставник у Медону погодио је са тим иитањем право место. Доста нам је сухопарних и брбљавих матуранткиња! Познајем их, које су свог мужа частиле органском хемијом, физиком и природописом, сва ми се кожа јежила. У кратко, доста нам је учених жена, дајте нам жене од срца, мале добре жене чисте душе. То треба народу, који се по несрећи укрцао у научну галеру! Француске жене, настојте да нам кћери буду Францускиње, ништа више. То је благослов, који вам желим и који желим и вашим будућим сунрузима, сиротим створовима, које би тригонометрија њихових супруга, ако би се све ово још наставило, одвела уираво у Шарантон*), једне са њиховим женама, а друге саме као оно у песми марлборушкој. Њежна жена мало грађанска, која зна своју куварицу да држи у шкрипу у питањима, у којима јој је дорасла, јер је то научила са својом матером. јер зна купити, зна рачунати, зна коштати, зна зготовити и није јој недостојно да начини малу шетњу у кујну пре ручка, негубећи при том никад свој женски понос, своју елеганцију и добро васпитање, ето то је правац, који треба дати васпитању девојака. Добар мали ручак, добро зготовљен, добро послужен, у кратко добра чорба, да се повратим символу, а ни речи о битци код Азинкура и ВестФалском миру, ето то је истина, верујте ми, и чежња свију зетова.“ (М. П.) *) Лудница близу Париза.

ЈЕСЕН.

»нова је јесен ужњак гором дува, Јзелим путем тера Збојак лишћа сува. По ливади трава Топлом паром дише, Небеса су ниска Пуна хладне кише. Сунца рујна црвен Облаком се груша,

Ко разумом бистрим Младосанка душа. А ваздухом дише Она црна смеса, Зачећа, рођења, Смрти и васкрса. Бар се чувству моме Утискује тако, Разјаснити незнам Од куда и како.

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ

165