Женски свет

Она је у својој соби. Буба своју тригонометрију. Шта је то молим? Не знам ни сама за право, али је нешто врло тешко. До виђења, драга госиођо, морам ићи да учење. А сирота ћеркица,, понајвише уплакана, буба тригонометрију, која јој на што ? Реците молим ! Али, зар не видите! педесет хиљада испитаних учитељица, које залуду траже места треба да вас, јадне мајке, убеде и увере, да настава тако обилно давата вашим кћерима неће им никад за ништа друго послужити, него да траже места, која неће наћи, ако несрећа буде хтела, да с вама изгубе све ! Моја кћи, велите ви с поносом, моја кћи добиће учитељичку диплому. Лепо! Хоће ли то стојати написано иа њеном шеширу ? Хоће ли носити на рамену љубичасту траку, на којој ће се читати; Владом исиитана учитељица ? Неће. Биће али то ће бити као она мала белега од каламлења, нико неће ништа видети. Ето вам одмах једног слабог места, које би вас могло нриволети, да ваш њежни понос мало умерите. Али ви велите: Приметиће се зацело у њеној конверзацији. Ах! дакако, ала се варате! Ја не знам а сви су мушки без изнимке као ја ништа несносније, него учену жену. Мо лијер нам ју је већ приказао, али сав свет има више духа него Молијер и сав свет се грози, кад чује младу девојку или младу жену, како се у пријатељској конверзацији размеће читавим товаром историјских података, пуном врећом философских цитата и геограФским петардама, које не вреде ништа и које у устима младе девојке или младе жене звуче као нека непријатна какоФонија. Извесна група родитеља, разуме се, биће ба! пред толиким изливом знаности ; али то је врло мали тријумФ поред сажалења, које ће побудити код свију разумних и разборитих људи. Питам вас. Захтевате ли који младожења, да његова будућа има диплому? Ако је глупак, можда. Али онда, јао, јао, ко би га<за зета! Ца

срећу што многе младе девојке задрже за себе оно, што су их дали научити . . . . с и што им њихов женски такт каже, да то треба заборавити. Али онда нашто смо их дали учити ? Ви бисге дакле желели, рећи ће ми ко, да наше кћери остану магарице целог свог живота. Не, Боже ме сачувај. Ја сам први, који захтевам, да је свака Француска жена образована и да млад Француз, кад се жени, не узима букву. Али између општег образовања из главних наука, новеснице у крупним нотезима, што ја сматрам к о сасвим довољно за Француску жену и страшне дипломе, широка је граница! На тој граници желео бих да видим написан од оца и матере, који су се у тој важној ствари сложили, од нрилике овакав распоред: Понедељак: Шав. Уторак: Крнеж, мода. Среда: Кујна, пијаца, набавка онога, што треба у кући, Четвртак: Цртање, одећа. Петак: Ревизија белог рубља,; преглед свега погућства. Субота: Рачунски нреглед целе недеље; кујна; одећа малиша, браће или сестара, ако их има. Све то до иодне. ТријумФ материн. После нодне нека је посвећено обичним наукама: историји, геограФији, живим језицима, природним наукама, рачуну, музици. ТријумФ учитељице. Узмите девојчипу од дванаесте године, подвргните је том реду до шеснаесте, и начинићете од ње жену, која ће нешто вредити. Ако је у каквом васпитном заводу, оставите је у њему до тринаесте године, али је онда брзо извадите, да joj држите, ви мати, две или три добре године домаћа предавања код куће, са која ће вам она кашње бити благодарна. Разуме се, да овде предцостављам, да сте ви подобни да јој их држите и да знате да готовите црвену чорбу. Ако не знате, онда вас сажаљевам ; али ви сте тако јако ретка изнимка, да не бројите много. Да, црвена чорба, то је велика ствар. Од чега се готови чорба?/ Све лежи у

164

ЖЕНСКИ СВЕТ. / Вр. 11