Женски свет

ма година борбе требало, док је друштво иостигло, да и женском полу извојује право ваепитање ; и васпитање женске омладине нема самп цившњзаторског значаја, него је то питање врло важно и са гледишта друштвеног и културно политичког. Тиме се ослобађа угњетени дар, и помаже се слободни развитак моралних снага друштвених. Историја нам доказује да су женску у старом веку сматрали за роба, доцније је била играчка, на иослетку пуждан кућевни намештај, само једно нису у њојзи гледали ДРУ га У животу. Светлост деветнајстог столећа је требала да учини то, да се учење женске деце бар са начелног становишта допусти. Да друштво увиди, да свако створење има права упознати истину, ако има за то спо собноети. Тек наше столеће почиње увиђати, да је женска настава знаменити огранак читаве системе народне наставе. Па у најновије доба баш ту и лежи онасност, што културни народи иретерују ово иита■ ње, па се у иогрешном нравцу женске наставе иоказују иретераности еасиитавања. Са своје стране држим да ништа тако важно, као то, да се образовање женскиња на виши степен иодигие. Јер мо рални унлив женског иола на друштво је млого већи, него ма који други уплив. Морални правац друштва држе женске у сво јим рукама. Па ако је женски дух без нолета, ако јој срце празно, осећај низак, не може се развиги никад здрав породичан живот, нИти подићи образовано стање друштвено. Та свака жена у материнској срећи према својој образованости даје будућој генерацији први нравац на добро или зло. Зато је интелигенција материнска прави штит општој моралности, а најчвршћа сигурност народне културе и ватреног родољубља. И што се цивилизација на виши степен диже, то ће женски унлив у породици и друштву све то јачи бивати. Зато за наше дане није већ више довољно, да женска знаде нисати, читати, певати и играги, него да темељно нрибави себи сва она знања, која ће јој ио позиву и животу бити корисна и нужна.

Јесте, њу треба образовати, јер кад муж жели да га жена разуме, онда нека не одузима од ње основне услове образовања. Јер жена ће само тако моћи бити ирави друг своме мужу, кад је у стању не само да му тежње разуме, иего и борбе с њиме да подели. По моме мишљењу и женско васпитање мора имати пред очима две цељи , као и њеп иозив, Научите женску прво да живи за себе , а друго за своју иородиг\у. Јер прави позив женске ма како да узме мо лежи у круту иородичнот живота. Погрешни иравац модерног женског васпитања баш у томе лежи, што тај иравац (у женској) узима у обзир само индивидум, а не прилагођује се нравом и истинском позиву женскиње. Не види уњојзи жену и матер. Најважнија цељ женских школа може бити то, да се нрилагођују природним способностима женскиња. да се иоглавито прилагођују њиховом позиву. Као што Groiset право каже, у женским гиколама треба женски иротрам. Јер ако друштво од њих сад и већу образованост захтева него у старом веку, гтак захтева од њих исте врлине и исте дужности, које је светиња доMafier отњишта од њих и ире захтевала. Зато треба женске школе у првом реду да гледе на животни иол својих штомица. Јер ко хоће женскињу стручно о бразовање да пружи, доћи ће у сукоб не само са женским позивом него и са њеном ириродом. Стручно знање, позитивни рад може бити само позив мушкога. Природа је женску одредила више на негативан нравац, и њихова задаћа није борба, него мир и изравнавање противности у животу. Треба у њима оне сретне дарове култивитирати, са којима их је Бог обдарио, али ово култивирање да их не доводи у противност са практичним захтевима друштвеног живота. Јер нити жпвог, нити друштвени одношаји не захгевају од жењ скиње толико образоваиости као од мушког. Алитолико захтевају, да оно што зна, да зна основно и озбиљно, да се у случају нужде знаде и сама даље образовати, и да може пратити токрет духовни, племените и лепе идеје нашег доба. Нека зпаде

180

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 12.