Женски свет

толико, да ако не може праву сврху женског живота да постигне, и ако је брига о лебу насушном баци на чемерно iiojne борбе за оистанак, да јој онда школско о бразовање буде средство, којим ће осигу рати свој самостални пут и опстапак у жувоту. То је задатак женских школа, и чим wpef}y оеу границу нмховог оиредељења , иоoedafie број друштвених оиасности. Велики народи занадне Европе су упали баш у ту ногрешку, да на пољу више оаставе женскиња претерују и место да нам дају разумне женске, упознају друштво са новом опасношћу а то су учене жтскиње “. Своје женске питомиде уче они деФиницији кегле и цилиндра. упознају их са елипсама козмограФији, зоолошку каракте риетику животињских редова. Карактеристично је, да је Gouseil superieur топло преиоручио за Француске више женске школе Хекслијево знаменито дело, анатомију рака. Тако опширно уче поједине предмете, да питомци не могу да запамте ни на слове појединих глава у предметима. Наставно градиво обухвата све гране човечија знања, науке и уметности. Резултат је пак умно иретоваривање које су конста товали и стручни људи и школски листови. А насилно умно развијање је опасно и у мушким школама, ау женским је прави грех. Зашто да се товари памћење женскиња оним ситницама и незнатним стварима, које ће свагда наћи у макојемлексикону ? Зашто да им се ум терети оним знањем, које практични живот од њих и и онако не изискује. Женска деца од 13 —l4 година, дакле у добу најбољег развитка, морају дневно по 10 —l2 сати умно да се напрежу, и тако су заузета, да немају часа, да код куће матери помогну у кућевном послу. Па од какве је вајде ово физично и иптелектуално папрезање ? To, што женско дете изађе из оног скромног круга у којој се и породица њена налази. Изађе на нут борбе и обмане у животу. Пренебрегне иородичне дужности и занимања. Научи се на такав укус и има таке захтеве, који не одговарају њиховом друштвеном

положају. Њима се умножава женски пролетаријат, који је опасан не само са гледишта народно економског него и моралнополитичног. Тиме се ствара нов непродук тиван сталеж који истина има права али нема услова, за живот. То је та претераност у новијој женској настави, коју претераност не могу оправдати ни оне велике борбе које у препуним западним државама отештавају женској њен природни положај, те је немилосрдном снагом отискују на пут хлеба насуншог. Но док је западним евроиским држа вама женско васпитање насмлно развијено, дотле је код нас и сувише неиотиуно и занемарено. Женски школа једва да имамо. Оне грађанеке и више женске школе, што су у некојим деловима државе установљене, већином немају иред очима оиште иотребе женског образовања, него теже за тим да им даду стручно образовање; а родитељи држе да су то ирииремне школе за препарандије. Најглавнија погрешка нашег женског васпитања лежи у томе, што матере понајвише немају воље често ни способности да још кућевним васпитањем положе основ, на који ће доцније школа зидаги. Код мало је матера осећање дужности тако развијено, а да не би бригу око васнитања своје деце хтели са себе да скину, и да то све на школу натоваре. А благослов кућевног васпитања код женског детета тешко је замеиути. Јавно васпитање је понајвише са опасношћу скопчано, јер може да буде извор не само моралних погрешака. него често не постизава ни умну цељ. Особито је незгодно и штетно васниње у инетитутима, јер институтски живот напада организам детета, који се тек развија, и подкоиава здравље дечије тим, што му се одузима слобода кретања. Срце пријемљивог детета изгуби сјај и чистоту, немилостиве руке збришу са њихове душе онај калај, што се брижљивим домаћим васиитањем никад не би могло збити. Први услов женског васпитања је суглнсна, тоила и благотворна атмосфера ио-

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ.

181