Женски свет

се диве, кад гледају споменике подигнуте од метала н камена знаменитим родољубивим члановима својима, који славе њихова дјела; но такови споменици као и све друго вријеменом обраћ.ч се у прах и пепео. Али добротвори народа свога, поред оваки трошни споменика, које им благодарно потомство подиже, имају и друге споменике, који предају дугим и миогим

вјековима њихова неумрла имена, запиеана у благодарном срцу народа. Овдје дакле, у срцима и душама нашима запишимо господо, славна незаборављена имена Српкиња покретачица лобротворне наше задруге, и гласом срдачне љубави, у име нашијех невољника, пренесимо славу и предајмо имена њихова нашему потомству да их слави од појаса до појаса. Слава им!

Допис.

Кнђија (Срем:) децембра 1890. Р--В (Нова добротворна задруга Српкиња) скоро ће година дана бити како се у Инђији основала добротворна задруга, а о том до данас не знадоше штов. читаоци „Жен Св.“ Узрок је томе био што се чекало док правила буду одобрена. Истина правила несу још ни данас одобрена, али су нам ово дана враћена од вис. кр. зем. владе у Загребу с малом примедбом на повратку. Како је нрема тој примедби дотичан § боље разјашњен и правила послана на иотврду, надамо се, да ће их скоро зем. влада и одобрити. Још 1889 г. говорило се при разним ириликама о оснивању српске женске за друге, али би увек на том и остало. Свако је мислио, да баш неје он позв?н да започне радити на остварењу те замисли, ua је чекао да ко други почне. Тако се и 10 Фебруара о. г. говорило У к У ћи г - Младена ПетковиЛа о иотреби задруге у нашем месту, па носле кратког времена заиста се и основала задруга. Да неје остало по стаЈ ом пашем ин ђиском обичају: само говорити, а не тво рити, заслуга је госпође Јелене ИиколиЛа. На неколико дана после 10 Фебруара договори се са госнођама: Аном удовом Стеријо, Даринком МарковиИа и госпођицом Љубинком Ненадови Лево н, да иокушају радити на остварењу задруге о којој се дотле само говорило. Ту реше да сазову збор 22 Фебруара. Пошто су саоп штили намеру свештенику и учитељу заиђоше у све боље српске куће и позивали су на збор, а највише с тога, да онима,

којима то не беше познато разјасне на чему се ради, па том приликом да их за добију за своју намеру. У томе су и успеле, јер на збор дођоше сви позвани 22. Фебруара у српску школу. Збор је отворио свештеник, пошто је иоздравио присутне и разјаснио у неколико речи значај и важносг таких удружења са особитим обзиром на мештанске прилике. Пошто се збор изјавио за оснивање задруге прешло се конетитуисању. За начелницу изабраше једногласно уважену госпођу Христину удову ЕонтиЛа. Све нас је обрадовало што су наше Српкиње баш њој иовериле то одлично место у задрузи, јер је она то у пуној мери и заслужила са својих одличних врлина. Сваке године до сад одевала је она по неколико сироте школске деце, а и св. цркви прилагала је лепе и богате дарове, као што ће и штов. читаоцима бити познато из 8 бр. „Жен. Св.“ за год. 1889. За остале часнице изабране су опет једногласно ове госпође: за подначасницу Јудита ЛетковиЛа за благајницу Јелена НиколиЛа, за перовођу учитељица В. ДраташевиЛева, за одборнице: Милева Еонти Лч, Јулијана ЛенадовиЛа, Ана удова Стеријо и Евица ВеселиновиЛа, а за чланове саветнике г.г. Р. МарковиЛ свештеник и Л. ЈовановиЛ равн. учитељ. Овој двојици је збор поверио еаставлање правила, која су у марту претресана и 15 о. м. послана на одобрење вис. кр. зем. влади у Загреб. Сврха је задрузи: помагање сиротиње

10

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.