Женски свет

Погдедајте на тужно дрвце, које се донесе с друге стране, како је кржљаво овђе, а како бјегае велико, лијепо, диво тно у својој земљи, како је тамо обраћало иа ее иажњу евакога, имајући велике лиепате гране, у којима могагае становати читаво јаго тица. Послушајте пјевање тичице, коју изнесоше из њене постојбине, како се умилно њено иређашње пјевање мијења и мјесто веселог, чује се глас, који покреће тугу. Загледајте боље иа јата овијех пресељеника, који из своје земље дођоше у туђу. па ћете се увјерити да се мијењају, одрађају, али онет не губе евоја нлеменска природна мјесна својства и тежње. По овоме, ја вам нећу говорити за сина јужнихземаља, који нам с илачем наводи, како га ерце боли за отаџбином, од кад је догаао у туђу земљу, у хладни сјевер. Него погледајмо на сина леденог сјевера, како тугује, што је оставио отаџбину своју и дошао у топал крај у јужне земље. Овдје находе насладу сва његова чувства. Али гле, топлота му увеличава жељу и чезњу за хладноћом своје рођене земље. Окићена поља свакојаким цвјећем а баште воћем увеличавају му чезњу за камене и ледене његова краја и завичаја. Он би радо одмах оставио умиљате поздраве евојнх нових нријатеља и познапика, па полетио да још једном види своје колебице покривене дебелим снијегом и чуо дување сјеверних ветрова наодећи у њима дивну хармонију. Назовите ове појаве какогод хоћете, тумачите их како вам је воља, али ћете признати, да је све ово доказ тога, да је и људима урођена љубав к отаџбини. Па зар може бити српског сина или ћери да живо несачуветвује у љубави милој својој отаџбини? Али, да народу и отаџбини својој учините уелугу синови и ћери српске, неуносите у њедра њихова туће обичаје, туђа осјећања, која нити су сродна а ни сугласна духу њиховом, него помозите прерођењу и унанређењу народноме по свој ству његовадуха; јер оно нротивно биће, слабо, онасно, лажљиво и рушеће. Тек оида народ наш српски може сигурније нанријед стунати и без онасности разви-

јати се, кад му омладина, обојега пола, буде брижљиво његовала и чувала особине пародњега живота, језик, обичаје, морал домаћи и друштвени. Кад буде покретала умио развиће, будила свијест, подизала понос, утврђивала истинита разумна и слободна осјећања и убјеђења, користујући се искуством и мудрошћу својијех предака, садањих стараца, у којима још српско срце куца, родољубивошћу. Послушајмо дакле своје сриско срце и оцјењујмо језгровито гато је за наш народ корисно, и нека нас не збуне нјесме што се пјевају у похвалу просвети, просвјети, која се не привија духу српскога народа, просвјети туђинској, која руши и обара, а ие подиже морал народа, која окива а не ослобођава дух његов, која понижава а не уздиже понос имена српског, на које се у потоње доба подиже да га утамани, угаси са истока вјероломни са запада лукави назови брат На млађима свијет остаје, на због тога је и потребно да се наша српска омладидина, да се ново српско кољено огради, очисти и васпита у истинитој љубави к отаџбини и народу своме, а сачува од квара, од примамљиве заразе туђинских обичаја, који- кваре каракгере, дајући рђав правацмладости, у којој кипте бујне страсти. Српски сине, српска ћери украсимо се родољубивим врлинама, завјетујмо се праху отаца нашијех, да ћемо свагда љубити своје отачаство и милу народност нашу српску. Спомени о јуначким врлинама и толиким доказима живог родољубља нашијех предака, нека утврде мисли,. нокрену тежње, расположе осјећања садањега и буеућега покољења нашег српског опште ства, да се ова не само диче врлим споменима, које нам оставише наши предци, него да се и побрину украшавати родољубивим врлинама, које вам вечерас при овој нашој светковини летимице споменух. При оваковом поступању и осјећајима и Бог ће благословити дјела и намјере наше. Име наше српско биће тврдо, напредио, страшно непрпјатељу иза којегод буеије буде се на њ нападало, а ми ћемо се указати, достојни нотомци итаца нашијех и прави љубитељи отаџбине. Јел’те госиодо, смртни

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.

9