Женски свет

чувати да јој се не приближимо, кад нам је јако хладно. Исто тако бегајте из дворана и соба, које нису изветрене. Ту се дише покварен ваздух, који је већ употребљен, који од ваздуха има само име, јер у њему има мање кисика и више угљене киселине и водене иаре и, што је још много горе, трошица сваке врсте, које су избацала плућа и кожа. Лица, која кашљу, иљују, зноје се и т. д. распростиру нездраве организме. Ако се налазите у жељезничком вагону, постарајте се, да од времена на време ионовите ваздух; отварајте врата на свакој станици; клоните се, да седнете у буџак или дубоко у омнибусу; тамо се налази стари фонд устојаног ваздуха, као и прашина у буџацима. Покварен ваздух са свим је друкчије онасан него хухњавица (тако је „грииу* иревео пок. Дежман), о којој се никад није толико говорило као одкад се назива њеним другим именом. Публика је очарана кад може да каже инФлуенца и наивно верује, да је то ново име, које означава неку нову болест; а није ни једно ни друго. Или зар смо даље нанредовали одкад се кијавица назвала „корица и (coryza) ? Да, нокварен ваздух иешто је много озбиљније него ин Флуенца, то је отров. Предисати га, то је

исто као пити воду из реке са оног места, на ком се у њу варошки канали сливају. Али њен гадан, одвратан мирие одбија нас. Још један савет при крају. Држите уста затворена и дишите кроз ност ; то је добро у свако доба, али најбоље кац је хладно. Ваздух, који долази у плућа кроз нос, он је с тога мање хладан при свом доласку. Даље неће се зуби излагати непосредном додиру хладног ваздуха, а тако ни стражњи део усмене дупље. У осталом су ноздрве праве одушке прибора за дисање, а уста су поглавито врата нрибора за варење. Енглеска пословица гласи: „Затварај уста и снасавај живот“. Овим умесним саветима, који су већином извађени из једног чланка F6lix Неment-a у Француском листу ~Le Progres", имао би иотписани од своје стране још да дода, да се, кад је хладио време, избегава разговор на улици и нарочито да се људи уздржавају од пушења у хладном зраку. Ноћно певање младих људи по улицама многе је унропастило, о чему имамо на жалост и сувише доказа у прошлосш ђака у ирепаранднји у Сомбору. У свима тим приликама улази сувише хладан ваздух у умноженој мери у плућа и не треба много, па да их оштети.

Мита Петровић.

СОКО.

fiiTpo лети соко тица По свежем ваздуху Чим је зора надјачала Црну нојцу глуху. Хитро лети: да набави Малишама хране, И да с’ врати гљезду свом Пре нег’ сунце гране. Весело ју дочекују Тичад њена мила; А она им задовољно Шири своја крила. Тако храни неуморно Чеда своја мала,

Неби л’ крила нејака им Што пре ојачала. Па да лете по висини Без мајке и сами; Да не чаме и сувише У гњезду и тами!. . . Ал’ тек што су соколићи Мало ојачали, Зао удес немилице У тугу их свали .... Једног дана iiom’o соко Да донесе хране, Кад ал’ неки вељи јастреб Полетио с’ гране!

Вр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ