Женски свет

Те канџама изненада Сокола ухвати, Покрха му оба крила . Гњезду да с’ не врати ! Загладнели тићи мали Тужне дају гласе; Али мајке с’ храном нема Да их јадне спасе ! Не тужите тако јако Тичад наша„мила, Још за мало и еоколу Израстиће крила !

„Учитељски конвикт“ ено Тог јастреба дави ; А помоћу Српског рода Вама зора нлави. А ти роде ; не оклевај ! Ето то је мета; Пружи помоћ сирочад’ма То је дужност света! * * У соколу замишљамо Срнског учитеља, А деца им очекују Народног спасења.

У Т.-Кањижи, 1891. године.

Паја Димитријевић.

О РЕЛИЂИЈОЗНОМ ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ НА ДОМУ.

1. Један од најважнијих радова на дому је без сваке сумње васпитавање дечје. Погледајмо на цел свију наших радова и сравнимо то са целима васиитања, па ћемо се о томе морати уверити. Не може се носумњати у то, да се данас највише ради у ту цел, да се породица у свом опстанку обезбеди: ми својим радовима највише тежимо за тим, да нрискрбимо што за нас, за нашу децу. Но ; важно је питање, које нам се овде намеће: има ли смисла прибирати материјалних добара и давати и остављати их деци, а не бринути се, да деца буду што боље васпнтана? Заиста, тако делати нема смисла. Најпрече, најважније је, дати деци добра васпитања: да умеју сама себи живот обезбеђивати, да умеју сама зарадити и сачувати. Ако дакле иа икоји рад ваља пазити, то је онда васпитање, рад, на који треба достојну иажњу обраћати. Човек који је своју децу умео валшно изобразити и у свег нустити, далеко је више урадио у своме веку ; него онај човек, који је сво jo] деци оставио небројена блага, а неје их научио како треОа да живе и да буду себн и својима ближњима од користи. За дечје васпитање највише моЈке учинити дом: што се на дому научи ; то више ни једпа школа на свету не норемети,

не уништи; што се на дому научи, то остаје до века. На дому се сусретају све прилике., које годе успешном усавршавању дечјем. И баш за то, домаће васпитање треба да буде добро, оно треба да буде на свом меету. Та, ко не зна, да без ваљана васпитавања, не вреди ништа ни љубав, коју имамо према деци ; ни жеља, којом тежимо да нам деца постану напредна, срећна? Васпитати децу неје иимало лак поеао. Ваепитач ваља врло много да зна, врло много да уме, врло много да може и да хоће, ако мисли своме нозиву достојно да одговори. Ни један се рад на свету не може обављати са успехом, без довољне спреме, без довољна знања и умења. Па зар да васиитање чини томе изузетак? Да би родитељи могли достојно одговорати захтевима доброг васнитања, нотребно је, да знају шта је, у чему се састоји васпитање, иотребно је да знају ; шта све треба да се чини, а да од деце постану честити, ваљани потнуно унаиређени људи. То се пак само учењем и промишљањем може постићи Као што је нозив свакоме човеку, да обавља какав стручан рад: занат, трговину, службу и т. д. исто је тако позив сваког родитеља, да обавља васнитење деце. Васпитање је оншта струка рада свију

ЖЕНСКИ CBET. Вр. 2