Женски свет

Потребно је дакле, да се чешћим, али и целисходним чигнћењем соба тај једва приметни, али зато у толико опаснији непријатељ уклања из станова То се постиже ирањем или чишћењем метлом или четком. Прво средство јаче помаже, али није пробитачно, да се истим влага собњег ваздуха прекомерно повећава, јер и то наноси штету здрављу оних, који у соби станују. Да се патое у собама брзо осуши, за тојенајбоље средство Фирнисање или воштење соба. Где се нема старати за параду најбоље је патост неколико нута натоиити врелим уљем од лана. Нарочито би то требало и у школским собама бар два пут преко године чинити. То је због тога добро, што кад се на дрвету налази уље или восак, онда то неда води да уђе у даске и тако се може иста иажљивим трвењем брзо уклонити. Да се уклони из собе прашина и не* чистота чисти се иста увек кадгод је потребно. Тада се отворе нрозори и врата и чисти се метлом или четком. При том се пази, колико је могуће, да се прашина

што мање узкомеша. Чим се сва прашина опет слегла, мора се сав намештај и све ствари у соби крпом лепо обрисати. Просто као што се каже онајати нерушком или сличним стварима, то не уклони прашину, него је само премести с једног- места на друго, те нема по томе никакве користи. Треба ли само собу очистити, онда се препоручује, да се у најтсражњи ћошак исте наспе гомила влажног песка или навлажене пиљевине, те да се једним од тога двога преће мирним, равномерним кретањем метле преко целе еобе Тако ће влажни делићи неска или дрвета цокупити сву прашину, а неће је ускомешати. Све степенице, ходнике и предсобја, која су употребљавана, имају се сваки дан очистити и недељно добро опрати. Окна на прозору морају се увек чисто држати. Бар сваких 14 дана лепо се очисте. Росу на окнима треба такођер увек брижљиво уклањати, тако исто и са оплате кад се окна зноје или се замрснути прозори краве, (М. П.)

Допис.

В. Еикинда , 28. дец. 1890. Мало по мало ночињу се на више места дизати српска забавишта Лена и племенита су то подузећа. У многим местима, где је становништво већином српско* нема српског забавишта. Родитељи, који имају много деце, а немају средства да их код куће забаве, принуђени су да шиљу дете у мађарско забавиште. Но ово је више од штете него од користи. Дете кад дође у тако забавингге, незна другим језиком го ворити, до својим матерњим српским. Ту одмах дође у доднр са децом која не знају нашег језика, па и сама учитељица га не зна. Дете се у први мах збуни у тој туђој околини, за. тим мало ио мало научи по коју реч, по коју песмицу мађарску. Какве грдне тешкоће има да савлада тако дете! Дсте, које ни свој матерни језик не зна добро, мучи се учењем страног језика.

На послетку се збуни, пв нити зна српски нити мађарски. Овде се дете неће забавити као што би требало да се забави. Учиће разне декламације на мађарском језику, које не разуме, које немају никакву вредност просто мајмунисање Даље учи разне игре, које би га забавиле, да их српски учи, а овако не разуме их, окреће се по такту за другом децом. Па онда, први утисци су меродавни за цео живот. Какве утиске прима српско дете у мађарском забавишту, међу мађарском децом, са мађарском учитељицом! Или ће му бити мило и допашће му се туђинство, па ће се то после врло тешко збрисати, или ће остати туђин међ’ туђинима, провешће најлепше дане свог живота усамљен међу својим вршњацима. У оба случаја више ће имати штете него користи.

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.