Женски свет

остају, и које овамо дођу, располажу већином малом педагошком праксом, а доста оскудном и теоријом; јер је ово обоје у нераздвојној вези. Осим тога исте, као туђинке, нису у стању срп. ћерке у срп. духу одгајити; јер им је овај скроз непознат. Дакле најбоље васнитање добија Срикиња у нашим срп. дев. школама. Само би требало у тим школама ученице више са педагогијом унознати, да би будући у нриродни им делокруг спадајући иосао рационалније обављати знале. Но нека школа буде и најеретнија у ваепит ном делокругу свом, ипак ће настран до маћи одгој, кад-тад на површину да искрсне! Да ли ће и тад бити ,школа'‘ крива?! У нашим девојачким школама могли би и руски језик увести. Овај би се за то кратко време лакше и боље изучити дао, него други који страни језик. Руска литература гигански напредује. Она сада већ квантитативно не усгуиа, а квалитативно баш у многом надмаша и саму немачку и француску књижевносг. Само завиримо у штатистику књижевну, библиограФију. Могли смо се осведочити како се мирисом литерарног руског цвећа Париз, како га лакомо бере Америка! Осим тога руски језик је већ ушао у коло светских језика. Он се данас у свету више чује него ли многи други страни језик. Нужно је дакле, да га и ми као Словени с тога уважимо, и место другог страног у наше више школе уведемо. Није ли пак и природно, да ће наше ћерке, имајући више насладе у вери прађедова, вући срце пре у Москву или Кијево него у туђи Париз или Рим?! Па видесмо да Славјански „херувиком“ чара и неиравославни свет!! Немачки језик, знатно је у свом светском значају узљуљан. Но ми ћемо и немачки језик изучавати због темељитијег образовања, суседства, и бољег међусобног разумевања. Још нешто у иогледу краснониса. Немило човека дира, кад налази, код нашег женскиња са вишом научном спремом, небрежљиво писање ; јер лепо ии сање није баш сваком ни својствено. Наилазио сам у најмањим саставима н. пр. кратким писмима, шта више и у нешто

широј реченици омашака у интерпункцији. Треба дакле мотрити да руконис буде разговетан и са правилним интерпункцијама. Не може си човек ни замислити, како ти знаци, ремете смисао писменог састава. Шта је леише код женске од лепог, разговетног писања, а шта лакше за учитеља, од упуте како да се ти знаци стављају?! Оправдано је иотиуно, да се ту више нажње улаже. На први ноглед изгледа, да су вигие дев. школе локалног значаја. Ма да тај значај истина превлађује, ииак се неда њима ни оишти значај опорећи. Питомице истих, стуиају кашње у највишу школу, народ, свет. Врше ту дужност, која се на цео народ распростнре. Не лежи ли ту дакле и оншти значај тих школа, и није ли ту довољно разлога, оснивању такових васпиталишта? За поменуто више образовање могу послужити и разни стручњаци, а ком је могуће и сами конзерваторијуми и сликарске академије у разним европским градовима. Стручно образовање женскињу пак, дају учитељске школе, курзови и школе за разне ручне радове и привреде. Образовању њиховом врло лепо служе и читаоце и разна иоучна друштва, нарочито за изучавање срп. језика. Од како се дакле код нас за васпитање женскиња почело озбиљније мислити, од то доба виђају се знаци, који благодатно на народ упливишу. Овде на прво место долазе саме задруге Српкиња са њиховим нлеменитим сврхама. Оне распростиру свој добротворни утицај на све гране, у свима правцима наите нар. просвете и нар. нам благостања. У том оие предњаче таквим задругама свих других цивилизованих народа. Обилато нотномажу разноврсну сиротињу, кадкад вршећи у овом унраво космополитско начело, т. ј. нотпомажући и страну сиротињу. За то виђамо женскиње и страних народа у чланству наших женских задруга. Женске нам задруге светлају образ у целом цивплизоваиом свету. Имали смо ирилике видети натицај истих у време какве непогоде, пожара, поплаве. Виђали

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ