Женски свет

У нашим крајевима се већином други и трећи дан З г скрса момци и девојке ноливају; но на неким местима бива то уколикој мери, да усљед то}'а млоги прозебе, а иеки и главом плати. Против овог изопаченог народног обичаја треба да се дигне свака Срнкиња домаћица и мати, и да својеки прионе око тога, да се изостави, или бар да се с мером извађа, па ћо млоги млад живот спасти, а млогој мајци угптедити најгорчих суза и најтежих дана. Исто се тако изопачио онај народни обичај, да се о „Ружичалу“ или „Дружичалу" ноходе мртви по гробљу. Том приликом се у млогим кућама силан новац нотроши јер се млоги иохођачи на гробљу часте и опијају, а у сљедтога, на жалост, но кад кад сваде и потуку, те тим обесвете значај тога дана. С тога, нека евака домаћица домаће своје поучи о правом значају тог обичаја. Нека им казује, да је то дан, у коме се живи са ноштовањем сећају својих мртвих. Па желећи, да том свом сећању даду и видљива знака, нохађају им гробове, целују им крстове, моле се Богу и деле мило стиње за снасење дугаа њихових, да покажу како их нису заборавили и да докажу како су с њима и по смрти им удружени. На тај начин упутиће своје домаће, да тај дан достојно проведу и заштедиће млоги новац, који ће моћи на што корисније употребити. Не умесно је, што се по многим српским кућама увукао туђински обичај, да се славе имен дани и дани рођења. Куд и камо је лепше место тих дана славити крсно име, о коме се иева троиар и кондак тога дана и друге наше црквене песме, о коме се реже колач и при иал.ује кандило и воштаница Није ли лешпе, да домаћин о своме крсном имену позове евоје сроднике и пријатеље да се с њима нровесели и иодели оно, пгго му је домаћица тај дан за трпезу спремила? Та наш народ је и иесмом ноказао како и на који начин тај дан ваља прославити. Само треба пазити, да се и у тим частима не претерује. Има на жалост домаћина, који се заборавс, те сметну с ума прави значај тог празновања, јер једу и пију преко мере те тим подкоиавају своје здравље и напуштају своје дужности. Па кад се у обзир узме, да оболео и изнурен човек не може радити, те с тога посао застаје а зарада се умаљује онда је лако погодити, да се тим подрива напредак целе кућ'е.

Зато нека свака домаћица бодрим оком бди, да се крсно име на дому јој сваки пут прослави „како ваља и требује.“ 0 „Духовима“ се плету венци, од траве, а о „Ивањ дану“ од ивањска и друга цвећа; ирвима сс ките иконе, а другима домови и гробови. 0 „Цветима“ се носи врбица о „Марковомдну 11 се иде са литијом на жита, а о „Крстову-дну“ се свети водица. Све су то лепи обичаји, које треба неговати и чувати. Но има још неких народних обичаја, који су млогу српску кућу упропастили; а то су части и теревенке о крштењу, сватовима, и даћи. У неким кућама се о крштењу млого и немилице потроши, дочим се све то могло на корист новорођенчета уиотребити. Зато је боље ировести та-ј дан у миру и тихој радости што је и за млтер и дете бољ.е а новац, који је намењеи слави новорођенчета, као и онај, који је исто даровањем добило, дати у какав солидни новчани завод под камату, па га, кад дете одрасте, употребити на његову корист. Не разумно чине и они родитељи, који млого иотроше о сватовима на опрему, на то мртво имање, које не носи никакве користи, а што је још горе ие на гозбе и пијанке, које на жалост по неким местима и по више дана трају а децу своју пуштају од себе не збринуту. Куд и камо би боље било, да се сватови проведу у тишини, а новац, који би се унотребио на сватовске теревенке, уложи у какву корисну радњу, о којој би водили бригу и која би истима користи донела. Још горе је много потрошити на даће. Ако икоји, то тај дан треба нровести у миру и у тишини се сећати онога, који је по вољи Виш њега морао свој породични круг нанустити и оставити. Но најгоре чине они, који имање своје задужују или га нродају, не би ли само могли подмирити издатке око крштења, сватова и даћа. Па и опет је домаћица ирва, која треба кућу своју од свега тога да чува. Нека се ни једна не да завести лажним стидом, који је многу лепу мисао већ у клици угушио. Није срамота провести крштење, сватове и даћу у миру, срамета је немилице трошити новац на неумесне и бесмислене ствари, те тим. деци својој давати рђав пример. Осим ових има у нашем народу још многих других народних обичаја, који су се одомаћили

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

99