Женски свет

и који и ако нису увек шкодљиви а оно су бе смислени. Овамо снадају сви они, који се тако често са изразима „не ваља“ нронраћају. Млога домаћица н. пр. неће оставити иза вечере мрве на етолу да преноће; јер се вели, да онда долазе виле и венггице да их иовечерају, те након себе остављају чини, које домаћи мир нарушавају. а не сећа се, да је то морала измислити каква год мати, не би ли кућу своје неуреднице кћери сачувала од млогог гада, који са неуредности потиче. Неке оиет не даду, да се онај, ко се једном похађајући гроб, са истог дигао поново њему врати, јер се каже да ће за ту годину дана још неко из те иор дице умрети; а не знају, да су то измислиле разумне жене, не би ли no неку мајку сачувале од нрекомерна и ноновљена јадовања и кукања. Овима сличних иразноверица је у нашем народу небројно млого. А шта тек да кажем за силна врачања и бајања, којима неке безумне домаћице болеснике

своје муче и киње? Истина, да је домаћица нрва, која треба да се нађе болеснику на помоћи; та домаћичино će стрпљење и нозкртвовање највише истиче кад неуморно бди уз болесничку ностељу, ал нека ни једна не сметне с ума, да су само иснитани лечници нозвани да болести лече, и да је често млоги нлавом илатио само зато, што му је врачањем и баја њем болест зануштена, и што му јс правалечничка номоћ стигла касно С тога треба свесне домаћице у договору са свештеницима, учитељима и учитељицама од свих тих иразноверица беузмне домаћице да чувају и да их пред њима и својима сваком могућом приликом исмеју, доказујући им стварним доказима, како еу бе смислене а често и убитачне, не би ли се тим начином из народа нам искоренила по нека ма на, која смета нравом његовом развићу и напретку. Милева Симића.

О РАЗВИТКУ ДУШЕ У ДЕТЕТА.

(Наставак).

Написао В. Прајер.

превео М. Шевић.

I||Е к лашве и Р азмажеие матере и IlHpil ма ЈУ и плашљиву и размажену дедеца подражавају својим ма‘)ј\Ц% терама и кад ове ирену од етраха, w развичу се и јуре. Исго тако имају о смеле матере и смелу децу.јер њиa|l хово нонашање утиче васпитно нањих Ј и овде је као ина свнм васнитним пољима углед од много већа зиачаја но добри савети, казне нли награде. Али има деце, која се лако страше и јако сграше н без оваких утицаја од стране матера им пли сродника. Ова страшљнвост долази од темпе рамента а темнерамент је условљен раздражљивошћу чулних нерава и способпошћу нервних централних органа, који примају утиске од чулпих органа, да их дуже или краће времена, јаче или слабије одржавају. Већ од скоро две тисуће год. нодељени су темпераменти на сангвинички, холерички, Флегматични и меланхолични. Темпераменти се могу познати код огромне већине деце већ у другој четврти год Али се према спољњим нриликама може много лакше

но касније у одраслпх снојити један темнераменат са другнм, или се и изменмти те тако никако иеје могуће према детињем темнераменту за прве три године одредитп каспији темпераменат човеков. Сасвим природпо могу се темпераменти карактерисати на Физиологпској основицн, и то је опће нримљено и ако се пе може павестп како. Код два темперамента је раздражљпвост, дакле иримчивост за утиске пајразлпчнпје врсте, велика, код др.а опет мала, прво је код сангвиника и холерика. друго код меланхолика и Флегматика. Трајаље дејства код сваког утиска, јачина, којом се слика сећања одржава слабпја је опет код сапгвиника и Флегматика но код холерика и меланхолика, по свој нрилици нрема томе да ли ]е органска нромена у мозгу већа или мања. М па тај пачин можемо овако поделити темнерамепте. Надражљивост Трајање дејства Савгвиник велика мало Флегматик мада мало холерик велика велико меланхолик мала велико

100

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 7