Женски свет

другим. Четвртога нема у истини но само у мислима. Код детета носле много промашених иокушаја, мало по мало тек. ностаје јасна велика разлика једне површине и једног тела. Простор се схвата чулом нинања и чулом вида. Да је у души детињој виђење и такнуће веома блиско, види се већ из тога, да мала деца кад уче да хватају, често нове предмете, које су ирви пут ухватила, не приносе устма, но зачудо баш очима, као да би их хтела ставити у очи или у око. Комбинацијом опажаја вида и пипања као и одељивањем њиховим задобија се нолако опажај простора, и постепено се увиђа, да је за сва чула један и исти простор у коме су утисци поређани. Код детета нервни механизам још пеје готов, као на пр. у пилета, које одмах чим из љуске изађе види тачно зрневље и кљуца га, но бива тек утисцима с ноља усавршавано. Видимо дакле да и нативисте и емпиристе имају право, први држе да су нам опажаји нростора урођени, други, да их постепено задобијамо. Јер код сгворења, које одмах добро види. али у каснијем животу ке може научити да много боље види, нервни је апарат виђења гОтов, урођен, код створења пак, које годинама све то боље учи видети, апарат је несавршен, делом само диспозиција али у највећем степену епособна за образовање и то мање иери!>ерско око, но део мозга, који му припада каснија СФера виђења. Ухо веома мало доприноси схватању простора, оно је орган за чуло времена. Оно разликује, ако је увеџбано чудноватом сигурношћу код тонова двехиљадити део једног секунда. Но у осиови су сви чулни органи времена само песавршепи. Никада се не могу два осећаја, која припадају разним чулним пољима јавити у свести у исти мах. Само један за другим а никако у исти мах могу се два утиска на истом месту једне чулне површине оделито опазити. Две звезде изгледају као једна звезда на ма милијун миља биле једпа од друге удаљене, ако се слика њихова јавља па једном елементу мрежице ; два истовремена убода чиодом као један убод на истој тачки коже, па тако је и са свим

осталим чулима. Ако су се иак два сасвим једнородна, проста, чиста осећаја, две светлости, два тона, два у.бода на једном истом као два осетила, то је један за другим, цре једног трећег на истом месту утиска, било на иовршини коже, било на пољу вида, или слуха од детета опажеи т. ј. њихова разлика је време. Тада дете неје имало само један осећај но један оиажај. Сасвим младо дете нема чула времена, са првим опажајима почиње тек да се развија. Опажај се разликује битно од осећаја, у колико му приступа иростор и време. ~Ја оиажам предмет, догађај,“ значи у строгом смислу речи: „Ја имам потиуно јасно извесну чулну представу, тачно одељену од сваке друге чулне представе у времену и иросторуА Место тачке која светли, правац линије једне, просторност једне површине, једног тела, које дете пипањем од површине разликује, иромена места једне тачке, линије, иовршине, тела, дакле креташ, сви ти иослеци делатности разума које распоређује, чине од осећаја саставни део делатности мозга, која подстиче развитак душе. Али тим опажањем сгвари, које иред нама мирно стоје ијш се крећу, још неје учињен главни корак у сазнању. И ако дете за првих месеци већину својих чулних утисака само опажа, баш као и животиња, то ипак се већ сираља код неких утисака даљи потребни корак за више духовно развиће, који опажаје чини способним за мишљење, дакле за највиши рад. Тај корак је тражења узрока опога, што се опажа. Кад се на пр. видела т. ј. опазила зелена, овална површина лево гире на пол>у вида, тада придолази мало по мало виша Функција мозга, које као узрок овог опажаја вида упознаје лист једног дрвета. Тада постаје положај иредставом. Чулни осећај одређен временом и местом, дакле онажај, који придолажењем његова ностаје предмет сазнања, називамо „представом и идејом ијш мишљу. Представе чигте сав садржај целог вишег духовпог живота. I:Бихово спајање и раздвајање је рад мишљења, њихово ]е постање продукат искусгва и наслеђене способности и оД обе зависне Фантазије, њихово нигатење последице је иамћења које опада.

114

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8