Женски свет

Јеси ли срећна? Ти живиш у сиромашним околностима. Често лежеш и устајеш с бригом, како ћеш изаћи на крај с малим средствима својим. Колико и колико њих живе безбрижно, у задовољству, свака им се жеља испуни. „Не, ја нисам срећна!“ хтеде нагло рећи, али некозакуцанаврати. У собу ступи жена, жалосна, бледа, с нејаким детенцетом на грудима, друго двоје обесило јој се о сукњу, молећи пружа ти руку. Ти јој иружаш нешто новца две крупне сузе скотрљаху јој се низ увеле образе. Нехотице ти падоше на ум ове силне гомиле јадпе сиротиње, што гладна и гола тумара од немила до недрага, просећи кору хлеба, да тиме продужи свој бедни живот, који ће кад-тад под туђим плотом окончати. Затим погледаш на све стране. Како је пријатно, како-ли удобно у твом сиромашном домазлуку ; у сваком кутићу ред и чистота, у кухињи кува се сиромашан али укусан ручак твоје усне благодарно шапћу: „јест, ја сам срећна!“ „Јеси ли срећна?“ Била си болесна; још си врло слаба, те не можеш испуњавати своје дужности онако, као пре. „Како бих била срећна, кад нисам здраваТ 4 повикала би прекорно. Твоја пријатељица, леиа, млада женска разболела се. Лекар рече, да нема помоћи; лагана, мучна смрт јој предстоји. Она има мужа, има красну дечицу, које љуби од свег срца; о како је тежак растанак од њвх! Дрхћући си покрила лице рукама и погружено шапућеш : „Боже мој, да срећна-ли сам ja! w

„Јеси ли срећна?“ Баш сад оде твој муж, без да се с тобом опростио, можда ће заборавити да се поздрави с тобом кад се врати. Сва она миловања, сва љубав, којом те је обасиггао првих дана вашег брачног живота, заборављена су. Кад је рђаве воље, хоће кад и кад и да викне на тебе. Ти знаш, да те он воли као и пре, али опет се не осећаш срећном. „А како бих била срећиа, кад је он такав?“ извињаваш се. Случајно ти наде поглед на новине, што леже нред тобом. Шта ти је, шго си нребледила? Ево зашто : један од твојих познатих, господин Н., оптужен је због крађе и побегао је са једном женском рђава гласа; годинама је крао касу, која је њему иоверена била, годинама се иретварао и играо улогу њежна супруга, а овамо је крадени новац расипао у рђаву друштву, и сад напослетку је оставио суду, да каже његовој жени, да јој је муж крадљивац и варалица а она просјакиња. Помисли само на свога мужа. Како је ноштен и веран, је ли? „0 ја сам врло срећна“, иризнајеш застиђена. Јест ти си срећна! Ти можда и ниси потпуно, ниси увек срећна, али који је човек потпуно срећан ? Знаш како вели наша народна пословица: „где је среће, ту је и несреће“. Ако добро промислиш, увидићеш, да норед среће може бити мало и несреће, без да ова престаје срећом бити. Ако си срећна, онда признај то с благодарношћу у срцу, да не прођеш као многи, који се тек онда сете да су били срећни, кад допану какве несреће. С немачког нревела Д.

Допис.

= Ст. Бечеј. Годишњи испити у овдашњим српским вероисповедним школама започети су трећи дан Духова 11. јуна о. г. и завршени су 14. јуна по подне. Што се успеха тиче, он је био са малим изнимком скоро свуда добар. На видов-дан 15. јуна прочитане су деци разреднице о успевању и подељене су награде, које су се еастојале из лепих и поучних књижица, што их је на ову цељ даровада „Просветна

задруга Српкиња у Ст. Бечеју* (70 ком.); г. Емил Лозанов (20 ком.) и местни школски одбор. Осим тога изволео је благор. госп. Др. Иван Влаховић адвокат, који је као члан м шк. одбора и повереник истога одбора председавао испиту у школи место шк. управитеља, пошто је овај и сам учитељ, подарио је учитељу управитељу 1 Фор., да по свом увиђењу награди најбол>е ученике. Истог дана у ValO' часова

120

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.