Женски свет

ђажњих генерација. Инстинкат је наслеђено памћење, Што је предцима у безбројном реду генерација у њиховом животу било од користи по одржање њихово и норода им, у томе су се више веџбали те су ту избеџбаност у нокретима и потомцима оставили. Таки су н. пр. нокретл при сисању код одојнета. Мзборно-вољни покрети пак развијају се тек полако ио степеним веџбањем и не показују оне сигурности које видимо код реФлексних и инстинктивних покрета. Човек се рађавише неук и више потребит но ма који други створ, али његова неукост и потребитост је баш у томе, што је воља његова веома несавршено кадра да с почетка савлада телесне органе. Човек ваља да се извеџба и у изборно-вољним иокретима; покрети реФлексивни и инстинктивни не превлађују као код животиње. Начин, на који дете научи извођење нокрета сасвим је противан разнитку из реФлекса. Не употребљују се ту готови покрети но увеџбаност почиње радњом која неје целисходно извршена но која касније у свом понављању а под непрекидном контролом чулних опажаја све то боље свој циљ костизава. Свака нова врста телесних покрета, као пливање, трчање, писање, свирање изискује нову увеџбаност и изводимо их с почетка силом и муком. Али пошто смо те покрете једном научили, то су директно од воље зависни само нрви импулси, остали ток покрета изводи се касније механички и тек тада могу личити реФлексивнима. По старијем схватању психологичком воља се сматра просто као узрок вољних покрета. Први покрети су без нравила и без воље, бивају нрво случајно опажени, затим посматрани и на послетку се вољно према потреби употребљују. Према томе реФлексни и имнулсивни (аутоматски) иокрети нретходе вољним покретима, вољни се тек опажањсм, посматрањем из оних развијају. На овако мишљење били су заведени многи с тога што се воља јавља неразвијена у први мах у свести, али тога ради никако неје онравдано порицати је, јер воља је нераздељиви Фактор свести и она се свегаћу и развија а никако се не сме узети да је на један мах готова као

што је виђамо код развијених вољних радњи. Животиње владају много већом готовошћу но човек. То се оснива на иравнлу које је, као што се чини, опће за све царство животињско: што је простија орга низација централног нервног система, у толико су оне наслеђене диспозиције сигурније и готовије. Ово се даје веома лако протумачити. Код нижих зкивотиња је све онредељено наслеђем, у њиховим радњама нема разноликотти те отуд и та готовост на ограниченом иољу; код виших животиња иак а нарочито код човека мора бити уступљен већи нростор индивидуалном развитку а како је тај развитак веома разнолик, то не може ни бити опредељен толико наслеђеном диспозицијом. С тога се човек рађа несавршенији но остале животиње и најпростије иокрете и онажије са којима су животиње брз.о готове мора човек тек ностепено да научњ* * С тога је и образовање воље код човека могуће н образовање човека почиње са нрвим часом живота. С тога морамо вољу још док је неразвијена на нрав нут изводити и спољње утиске тако регулисати како ће касније бити од благотворна утицаја на саморадњу детете. То је гла ван задатак васпитања у детињој соби а колико ли се не греши против тога, кад се деца остављају сама са слушчадима, која никаква иедагогиска образовања немају! Тај случај је и у нас веома чест а требало би га што више избегавати. Вољу пак која се указује у детета ваља исирав љати али не нрекрхати, исто тако као што не смемо ни младо дрво у врту прекрхати но само исиравити, ако је иод утицајем сиољњих услова почело да расте у криво. Детету не смемо сваки час забрањивати и ово и оно, нарочито ако неје кадро да схвати узрока томе, да не би тиме отежали самосвојан развитак његове волзв. Баш тиме постизава се оно што се спречити хтело самовоља. Ако нак вас питач или боље васпитачица јер људи се слабо забављају одојчадима - ништа не буде забрањивала без довољна основа * Одељак о развитку воље изведен је по Вунту. Преводилац

130

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.