Женски свет

нити наметала детету силом што је непотребно, то ће се природна индивидуалност детиња брже јаче развити, која се указУЈе У покретима радњама па шта више и малим јуначким делима. И у наше доба дресовања овако физиологиско, природно васпитавање је баш од преке но требе. Да би се то дресовање отклонило ваља пазити не само на дете но и на служавке. Пошто мати неје у стању да се поред осталих домаћих послова искључиво дететом бави, то га мора оставити на слушкињама, али за то треба што чешће да контролише дадиље. Све што смета детињем развитку, дуго играње у мрачном иростору, јако љуљање, ношење на једној руци, неспретно увијање и т. д. мора мати

одлучно забранити. На еваки начин да много зависи и од мирноће и савлађивања сама себе, с/галне иравичности, благости и консеквенције нарочито према детету, па ма дете од свега тога у први мах ништа и не разумело. Колико зависи од здравља детиња, нарочито мозга, па да се и воља детиња васпита као што треба види се већ и из то га, што су болешљива деца, којима се много угађати мора, самовољна и размажена. Само с почетка се вољом може лако управљати, баш као што се и гвожђе кује док је вруће. Ово ваља да родитељи нарочито пмају на уму и да и у првим месецима обрате што већу пажњу на своје дете баш за то што је „врло мало“, што „незпа још ништа“.

БАКТЕРИЈЕ И ЧОВЕК.

(Наставак.)

i Д][| р&та бива са бацилом, кад доспе у kjčpTTfi* човечје тело? Он се хвата у коштац са ћелијама истога. Тело се Ум* опире незваном госту и то је још ј* срећа, нначе би био још већи нроценат губеркулозних жртава, кад се не би живе ћелије, а нарочито беле крвне ћелије опирале, обухватале бацила и тако га уништавале. Према томе, да ли је човек, у чије су се тело па његову несрећу бацили уселили, толико снажан, да његове ћелије униште све бациле, или да ли је тако слабачак, да му то не може ноћи за руком, развијаће се болест даље или ће је нестати, дотични ће оздравити или неће ни доћи до заразе. Је ли бацил у боју победио, он ће се настанити негде у неком делу човечјег тела, у једном органу. Вама су свима познате раие на кожи и отекле жлезде, што обично зову шкроФулозом. Ко од вас неје видео огекле жлезде на дечијем врату, што наше бабе кажу, да су пали крајњици. Устражимо ли узрок томе, дознаћемо, да је дечја храна недовољна или неразумна, да су родитељи слабуњави; али све то још не]е досга, за то је нужна још присугкост бацила туберкулозе, који да богме пада на нагнојено

земљиште т. ј. човечје тело, које је за његово усиевање горе споменутим узро цима припремљено. Срећом шкрофулоза је најблажа Форма туберкулозе, која се сходним лечењем већином излечити даде. Од искона су мало медицине ту чиниле, него јака храна, чист ваздух, суви станови, јодне купке и т. д. Није-ли лекар био кадар на тај начин бацила уништити, провлачи се овај и точи живо ткање даље и дубље, хвата се костију и жглавака, где уништава немилосрдно. С почетка настањује се он на новршини кости, иста изгуби своју глаткоћу и изгледа као да су је миши изгрицкали. Бацил се умножава и разорава даље, читава кост буде расточена и тако лако наступи прелом кости; истина тело се и овде опире и ствара се нова кошчана маса; али иста се разликује од нормалне праве кости. Обичан пример је туберкулоза прстију на рукама и ногама, ту она почиње полако и без болова, прсги су набрекнути, докле се једног дана оток не отвори и из њега излазе сира сти комадићи. Ако је лекар при руци, те болесне делове ножем скине, може се малп болесник још оиоравити, не буде ли го, бацил разједа даље и болесник губи сок

Вр. д. ЖЕНСКИ СВЕТ.

131