Женски свет

духу живе два-три, који су туберкулозни, те који су кадри пренети сушицу и на своје камараге. Срећа је, да бацили остају већином при земљи и ређе се дижу као прашина, јер да тога неје, била би сушица још чсшћа, него што је. На жалосг, разнашају се бацили нечистоћом људском и сувише, као што сам на то већ нре унозорио. У осталом није бацилима тако лак пут до плућа, он је дугачак и узак, разноврсна испупчења спречавају бациле на њиховом путу. Душњак и душњачићи избацују сва мала тела, па и бациле, на ноље. Иа ипак зараза бива и сувише често ; код многих људи је нут простран, да бацили лако нродру у плућа; сирава, т. зв. енител, којом се страна тела на цоље гоне, може да се ноквари или да Фали или рђаво врши евоју задаћу услед тешких болести нарочито са јаким кашљем, као што је велики кашаљ и особито мрасе. Отуд је, да особито носле ових болести долази често сушица. У стомаку у неколико ремети напредак бацила кисео сок желучани ; код болести, где је лучење овог сока неиравилно, лакше бацили продиру у црева из стомака, тако је код малокрвности, дуготрајњог гпојења, кроничног катара желучаног и т. д., исто тако код врућице за време дуготрајног опорављања, шећерне болести и т. д.

Са туберкулозом плућа често је скопчана туберкулоса грла, у Vr свију случајева.; туберкулоза језика је ретка, али готово увек у свези са туберкулозом нлућа. Не ћу да вам оиисујем слике болника, који је на крају живота услед туберкулозе плућа, свако од вас видио је, познавао и ожалио таког једног болника. Само да вам споменем, какав ужасан оссћај сиоиада лекара, који је кадар да се удуби у најњежније осећаје човекове, 4 кад види таког болника, где му се часови већ бројати даду, а он се још теши и зида куле високе. Не ћу заборавити никада јецног младог живота, који ми се тако рећи на рукама угасио, а носледње му речи још беху: је ли, драги господине, ја не ћу умрети, ја ћу још живети! И сад осећам још онај ужасан бол у срцу, који су ми те речи задале ! Како је пак оном човеку, који види ]асан крај животу своме, сетите се Бранка, кад пева: ЈЕисје жути веће по дрвећу, лисје жути доле веће пада, зелеиога више ја никада видет’ не ћу! Какав је то осећај страшан, који мора распукнути и камено срце. А како оно Змај своје најмилије жали, тешећи се: Болна лежи, а нас вара на а: оздравиће, оздравиће млада! (Свршиће се.)

ИЗ ЉУБАВНИХ ПЕСАМА Х. ХАЈНЕ-А.

f»njio лето сад ти лежи На пунани образи, * А у недру снежна ти се, Ледна зима налази. Но, веруј ми, не ћб тако То за дуго остати! Студ на лицу, а жар ће ти У срдашцу владати. 11. Када двоје: с Богом! узму, Кад им дође до растанка, р укују се, сузе лију И уздишу без нрестанка. Код нас није било тада Тих: аж-ова, нлача, ваја;

Али то је ипак дошло, Само после опроштаја. * 111. По ново се кроз познату Улицу ми иут надао; Прођох поред њеног стана, Што је празан сад остао. Шор ми тесан, патос рђав, Да на њему скрхам ногу, А куће се на ме руше ! Јурим, што год боЈве могу! IV. Блеђан мессц лако игра По срдитој морској води, Ма да он по ведром небу Поуздано, мирно ходн.

Бр. 9 ЖЕНСКИ СВЕТ.

133