Женски свет

данас и у најбеднијем сеоцу у најзапуштенијим крајевима. Вредно ће бити дакле, да се мало са производњом тога важпог граднва упознамо. Стакло је било нознато људима још у најстаријим временима, али јачи развнтак производње стакла и општа унотреба и стога потиче истом из шеснаестога столећа, када су у Мљецима на острву Мурапу ноникле стаклене творнице, које још и данас постоје. Број творница се од тога доба но свима култивисаним земљама у огромној мери умножио, више стаклених творница или сгаклара постоје сада и у Хрватској и Славонијп, ua и у краљевипи Србији налази се једна стаклара у Јагодини. Обична градива за произвођење стакла су белутак или песак, поташа или сода и уз то још мрамор, креда или кречњак. Белутак и несак су по свом хемијском саставу кремењача и дуго се мислило, да само од н>их постаје стакло, а иоташа, сода и креч да топивост кремењаче повећавају и да се само због тога узимају. Данас се зна да и та друга тела имају битно учешће нри постајању стакла. У песку не сме бити гвожђа, или тек врло мало, само за простије врсте стакла узима се и нечисг песак. Од тога градива добија се т. з. безоловно стакло, а за оловпо стакло мора се додати још и извесна множина извесног оловног једињења (минијум). Поменута градива за ироизводњу стакла ннкад се не тоне у творницама сама за себе, него им се увек дода од прилике трећи део већ готовог стакла За то се узима иолуиано стакло (од прозора и дру гих стаклених ствари), које стаклене творнице морају исто тако бршкљиво да при купљају као што папирне Фабрике морају да прибирају крне. На тај пачин се ипаче изгубљени остатци од стакла опет корисно унотребе, а додатак тај олакшава и топ љење. Разуме се, да за бол>у робу то сгакло мора бити но свом саставу једиако стаклу, које хоћс да се произведе. Сва та градива ситно се самељу и добро измешана мећу се у нарочите лонце, који су начињени од тешко топиве глине (жуте земље). Има их од различитих ви-

дова; као најсавршенији сматра се данас облик, што им га је Сименс дао. Исто су тако различни и но величини и крећу се између 60 и 600 килограма, а у неке може да стане и до 2500 килограма стакла Тако великим лонцима хоће да се ушгеди радна снага и гориво У тим лонцима греје се градиво у стакларским иеСима. И оне се праве са свим или од чести од глипе, која може да издржи у ватри; поред тога употребљује се још и цеменат, који се глипи дода, даље камен иешчар или од каквог тврђег камена (кварцита) начињене опеке. Стакларске нећи ложиле су се пре искључиво дрвима. Сада се граде нећи за ложење са каменим угл>еном или ксксом, а у најновије доба све се више удешавају пећи за ложење са гасом. И међу њима се сада као пајпрактичније сматрају Сименсове тако зване регенеративне гасне пећи, јер ни једна од старирпјих пећи ие исцрпи толико топлоте колико ове нове Сименсове пећи. У стакларским нећима топи се сгакло дотле, док иећи пздрже. Ако нису начињене од особито добре глине,. онда не издрже до 1 ! / 4 до 1 3 / 4 годиие. Где је узета са свим ваљана глина, а иравило се лако топиво оловно стакло, оиде могу пећи да издрже 4 —5 година. Кад се иећ, у којој су смештени иразни лонци, загрејала до белога сијања, тако да се окрајци лонаца, кад се отворе радничке руие, тек слабо могу иознати, онда се нриступи унашању мешавиие, пз које треба да ностане стакло. То се ради 3 —4 иута после сваких 10—12 сати Кад су сви лонци иупи продужи се грејање даље. Гдекад се у истоиљеиој маси одлу чују разпе нечистоте. Исте се уклањају јачим ложењем плн се морају иначе механично уклањати. Од времеиа до време на ваде се с тога нробе истопљене масе и кад се види, да иема витне у њој иенстопл>ених делића н. нр. пешчаних зриа, онда се што већма нећ ложи, да би јој се темнература што брже иовисила. Усљед тога постапе стакло житко. Мпожипа гасних мехурића излазе из њега и садржина локаца јако се занени и диже У тој великој топлоти одржава се нећ дотле, док

148

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10